Истом пресудом на основу члана 40. и члана 14. став 5. Закона о прекршајима, изречену новчану казну окривљени су дужни да плате у року од 15 дана по правноснажности пресуде, а ако то не учине суд ће на основу члана 315. Закона о прекршајима посебним решењем одлучити о начину извршења неплаћене новчане казне.

На основу члана 140. став 1. и став 2. тачка 9. и члана 141. став 1. и члана 142. Закона о прекршајима у вези са чланом 27. став 2. Правилника о накнади трошкова у судским поступцима окривљени су обавезани да на име трошкова прекршајног поступка плате паушални износ од 2.000,00 динара у року од 15 дана по правноснажности пресуде.

Пресудом Прекршајног апелационог суда, Одељење у Крагујевцу I-104 Прж 4108/17 од 02.03.2017. године, одбијене су жалбе бранилаца окривљених Предузећа за производњу, промет и услуге ОД ''АА'' ... и ББ као одговорног лица у правном лицу као неосноване, а пресуда Прекршајног суда у Пријепољу, Одељење у Новој Вароши I-5 Пр 3098/15 од 09.02.2007. године је потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда Републичи јавни тужилац, поднео је захтев за заштиту законитости Птз 169/17 од 03.05.2017. године, због битне повреде одредаба прекршајног поступка из члана 264. став 2. тачка 3. Закона о прекршајима, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји захтев, укине побијане пресуде и предмет врати на поновно одлучивање или пак исте преиначи и обустави прекршајни поступак против окривљених.

Врховни касациони суд је након што је о седници већа обавестио Републичког јавног тужиоца у смислу члана 286. став 2. Закона о прекршајима, одржао седницу већа, те је по оцени навода у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је основан.

Основано се захтевом за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца указује да су побијане пресуде донете уз битну повреду одредаба прекршајног поступка из члана 264. став 2. тачка 3. Закона о прекршајима.

Ово стога што, ни у изреци ни у образложењу првостепене прекршајне пресуде нису дати разлози о облику виности окривљеног одговорног лица, а с обзиром да је кривица битно обележје прекршаја сагласно члану 18. Закона о прекршајима, а што указује на обавезу означавања облика виности у изреци или образложењу првостепене одлуке. Првостепени прекршајни суд је пропуштајући да наведе разлоге о облику виности, учинио битну повреду прекршајног поступка из члана 264. став 2. тачка 3. Закона о прекршајима, а прекршајни суд одлучујући о жалби није ову битну повреду отклонио чиме је поступио супротно одредби члана 272. став 1. тачка 1. Закона о прекршајима и тиме и сам учинио исту битну повреду Закона о прекршајима.

Због учињене битне повреде одредаба прекршајног поступка побијане пресуде би требало укинути и предмет вратити првостепеном суду на поновно одлучивање.

Међутим, чланом 84. став 1. Закона о прекршајима прописано је да се прекршајни поступак не може покренути нити водити ако протекне једна година од дана када је прекршај учињен, а ставом 7. истог члана прописано је да покретање и вођење прекршајног поступка застарева у сваком случају кад протекне два пута онолико времена колико се по закону тражи за застарелост.

Како је у конкретном случају прекршај за који су окривљено Предузеће за производњу, промет и услуге ОД ''АА'' ... и окривљени ББ као одговорно лице оглашени одговорним учињен дана 27.03.2015. године, сходно члану 84. став 7. Закона о прекршајима, апсолутна застарелост вођења прекршајног поступка у конкретном случају наступила је дана 27.03.2017. године из ког разлога је Врховни касациони суд будући да је побијане пресуде требало укинути и предмет вратити првостепеном суду на поновно одлучивање, исте преиначио и применом члана 248. став 1. тачка 6. Закона о прекршајима, против окривљених и то Предузећа за производњу, промет и услуге ОД ''АА'' ... као правног лица, због прекршаја из члана 327. став 1. тачка 37. у вези члана 187. став 4. Закона о безбедности саобраћаја на путевима и ББ, као одговорног лица, због прекршаја из члана 327. став 1. тачка 37. у вези става 2. у вези члана 187. став 4. Закона о безбедности саобраћаја на путевима, прекршајни поступак обуставио.

Имајући у виду да је против окривљених обустављен прекршајни поступак, Врховни касациони суд је одлучио да трошкови прекршајног поступка падају на терет буџетских средстава суда, а на основу члана 141. став 2. Закона о прекршајима.

Са изнетих разлога, Врховни касациони суд је нашао да је поднети захтев Републичког јавног тужиоца основан и на основу члана 286. став 1. и члана 287. став 4. у вези члана 248. став 1. тачка 6. Закона о прекршајима одлучио као у изреци пресуде.

Записничар-саветник                                                                                       Председник већа-судија

Мила Ристић,с.р.                                                                                                Веско Крстајић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић