Решењем Вишег суда у Нишу Гж 3905/2015 од 01.08.2016. године, ставом првим изреке, одбијена је као неоснована жалба противника предлагача Републике Србије, Министарство одбране – Војно грађевински центар Београд и потврђено решење Првог основног суда у Београду Р1 768/13 од 20.02.2014. године. Ставом другим изреке, одбијен је захтев противника предлагача за накнаду трошкова другостепеног поступка.

Против правноснажног другостепеног решења, противник предлагача је благовремено изјавио ревизију их свих законских разлога.

Испитујући побијано решење у смислу члана 408. и члана 420. став 1. ЗПП („Службени гласник РС“ бр. 72/11), у вези члана 27. став 1. Закона о ванпарничном поступку (''Службени гласник СРС'' бр. 25/82...''Службени гласник РС'' бр. 46/95...106/15), Врховни касациони суд је оценио да је ревизија основана.

Према стању у спису, решењем о додели стана од 18.01.1983. године предлагачу је додељен спорни стан, као привремено решење, јер се ради о службеном стану. Странке су, на основу поменутог решења, 20.10.2006. године закључиле уговор о закупу службеног стана, којим се стан даје предлагачу и члановима његове породице на привремено коришћење. Предлогом од 05.05.2010. године тражи се да суд утврди да је предлагач закупац на спорном стану. Противник предлагача је спорио право предлагача истицањем да стан није променио намену и да је радни однос предлагача у војсци престао на основу споразумног раскида радног односа, због чега нису испуњени прописани услови за закључење уговора о закупу на неодређено време.

Првостепени суд је извео предложене доказе и утврдио да је извршена реализација промене намене спорног стана и да је предлагач остварио право на закључење уговора о закупу на неодређено време, јер му је радни однос престао из разлога укидања његовог радног места, а не из разлога споразумног раскида радног односа, како је тврдио противник предлагача, због чега је усвојио предлог позивом на члан 52. Правилника о решавању стамбених питања у Министарству одбране (''Службени војни лист'' бр. 38 од 21.10.2005. године). Другостепени суд је прихватио чињенично утврђење и примену материјалног права првостепеног суда и потврдио првостепено решење.

Ревизијом се основано истиче да је учињена битна повреда одредаба парничног поступка и погрешна примена материјалног права због чега је чињенично стање погрешно и непотпуно утврђено.

Према члану 23. став 1. Закона о ванпарничном поступку (''Службени гласник СРС'' бр. 25/82...''Службени гласник РС'' бр. 46/95...106/15), ако су међу учесницима спорне чињенице важне за решење претходног питања, суд ће их упутити да у одређеном року покрену парницу или поступак пред управним органом ради решења спорног права, односно правног односа.

Имајући у виду да су међу учесницима биле спорне чињенице од којих зависи право предлагача и то чињеница статуса спорног стана и чињеница да ли је предлагач остварио право на решавање стамбеног питања у смислу Правилника противника предлагача, првостепени суд није могао одлучити о предлогу, већ је био дужан да применом цитиране одредбе странке упути на покретање одговарајућег поступка.

Противник предлагача је у жалби указао на овај пропуст првостепеног суда, али се другостепени суд на те жалбене наводе није изјаснио, чиме је учинио битну повреду одредаба парничног поступка из члана 374. став 1, у вези члана 396. став 1. Закона о парничном поступку, која је била од утицаја на правилност и законитост побијаног другостепеног решења. Зато је ревизија усвојена и нижестепена решења укинута.

У поновном поступку, нижестепени судови ће отклонити неправилности на које је указано и правилном применом Закона о ванпарничном поступку донети закониту одлуку о предлогу.

Из наведених разлога, применом члана 415. и члана 416. ЗПП, одлучено је као у изреци.

Председник већа-судија

Снежана Андрејевић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић