Кзз 404/2018 одбачај; повреде закона које нису прописане чл. 485 ст. 4) ЗКП

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 404/2018
29.03.2018. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Бате Цветковића, председника већа, Драгана Аћимовића, Радослава Петровића, Мирољуба Томића и Маје Ковачевић Томић, чланова већа, са саветником Марином Пандуровић, као записничарем, у кривичном предмету окривљеног АА, због кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359. став 1. Кривичног законика, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, адвоката Новице Здравковића, поднетом против правноснажних пресуда Основног суда у Бујановцу 3К 241/16 од 13.07.2017. године и Вишег суда у Врању 3Кж 347/17 од 23.01.2018. године, у седници већа одржаној 29.03.2018. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољен захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, адвоката Новице Здравковића, поднет против правноснажних пресуда Основног суда у Бујановцу 3К 241/16 од 13.07.2017. године и Вишег суда у Врању 3Кж 347/17 од 23.01.2018. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Бујановцу 3К 241/16 од 13.07.2017. године, ставом I изреке наведене пресуде, између осталих, окривљени АА, на основу члана 423. тачка 2) ЗКП ослобођен је од оптужбе да је у периоду од 02.02.2009. године до 02.03.2009. године, извршио кривично дело злоупотреба службеног положаја из члана 359. став 1. Кривичног законика. Истом пресудом, ставом II изреке, окривљени АА оглашен је кривим да је у периоду од 24.06.2009. године до 31.12.2009. године, извршио кривично дело злоупотреба службеног положаја из члана 359. став 1. КЗ, за које му је суд изрекао условну осуду, којом му је утврдио казну затвора у трајању од 6 (шест) месеци и истовремено одредио да се иста неће извршити ако окривљени у року од 2 (две) године, рачунајући од дана правноснажности наведене пресуде, не учини ново кривично дело. Окривљени је обавезан да на име судског паушала плати износ од 2.000,00 динара, а на име трошкова кривичног поступка износ од 28.000,00 динара, све у року од 15 дана, рачунајући од дана правноснажности наведене пресуде, под претњом принудног извршења.

Пресудом Вишег суда у Врању 3Кж 347/17 од 23.01.2018. године, одбијене су као неосноване жалба Основног јавног тужиоца у Врању и жалба браниоца окривљеног АА, адвоката Новице Здравковића, а пресуда Основног суда у Бујановцу 3К 241/16 од 13.07.2017. године, је потврђена.

Против наведене правноснажне пресуде Основног суда у Бујановцу 3К 241/16 од 13.07.2017. године и то само у односу на став II изреке и пресуде Вишег суда у Врању 3Кж 347/17 од 23.01.2018. године, захтев за заштиту законитости је благовремено поднео бранилац окривљеног АА, адвокат Новица Здравковић, у смислу члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, а због повреде кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд преиначи побијане пресуде и окривљеног ослободи од оптужбе да је извршио кривично дело које му је стављено на терет или их укине и списе предмета врати првостепеном суду на поновно суђење.

Врховни касациони суд је на основу члана 488. став 1. ЗКП доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу, па је у седници већа коју је одржао без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке у смислу члана 488. став 2. ЗКП, размотрио списе предмета са правноснажним пресудама против којих је поднет захтев за заштиту законитости, те је након оцене навода у захтеву нашао:

Захтев за заштиту законитости је недозвољен.

Бранилац у захтеву истиче да у конкретном случају није било искоришћавања службеног положаја и овлашћења од стране окривљеног у погледу коришћења мобилног телефона, да исти себи није прибавио корист тиме што је школа плаћала телефонске рачуне начињене у службене сврхе. У прилог томе је, према наводима захтева и одбрана окривљеног да је тражио привремено увећање лимита за коришћење мобилног телефона, као и неспорна чињеница да је завршни рачун школе управо обухватао и увећане трошкове директора за мобилни телефон. Све наведено је, према ставу браниоца, искључивало постојање умишљаја и кривице на страни окривљеног, због чега бранилац сматра да су нижестепени судови доношењем побијаних пресуда учинили повреду кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, јер се у радњама окривљеног не стичу законска обележја кривичног дела из члана 359. став 1. КЗ за које је правноснажно оглашен кривим.

Изнетим наводима, иако бранилац формално означава повреду кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, према налажењу овог суда, исти суштински оспорава оцену изведених доказа од стране нижестепених судова и утврђено чињенично стање у побијаним пресудама.

Поред тога, бранилац окривљеног у захтеву за заштиту законитости истиче да би се о искоришћавању службеног положаја од стране окривљеног, могло говорити само у случају да је исти користио службени телефон у приватне сврхе, али да коришћење службеног телефона у службене сврхе, како је то наведено у изреци, буде злоупотреба службеног положаја и да на тај начин окривљени за себе остварује противправну имовинску корист према ставу браниоца је контрадикторно и неприхватљиво са аспекта кривично-правне логике.

Изнетим наводима, по налажењу овог суда, бранилац указује на неразумљивост изреке, односно указује на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 11) ЗКП.

Како чланом 485. став 4. ЗКП који прописује разлоге због којих окривљени, односно његов бранилац, сходно правима која у поступку има у смислу члана 71. тачка 5) ЗКП могу поднети захтев за заштиту законитости против правноснажне одлуке и поступка који је претходио њеном доношењу, није предвиђена могућност подношења овог ванредног правног лека због повреде закона из члана 438. став 1. тачка 11) ЗКП, као ни због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања у правноснажној пресуди, то је Врховни касациони суд захтев браниоца окривљеног оценио као недозвољен.

Из наведених разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 487. став 1. тачка 2) у вези са чланом 485. став 4. ЗКП, одлучио као у изреци решења.

Записничар-саветник                                                                                                                         Председник већа-судија

Марина Пандуровић, с. р.                                                                                                                 Бата Цветковић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић