Решењем Основног јавног тужиоца у Старој Пазови Ск 79/18 од 18.10.2018. године, одбијен је захтев адвоката Милана Радића, за исплату трошкова у виду награде (таксативно наведених у изреци решења), испостављених по трошковнику од 09.10.2018. године, у укупном износу од 84.750,00 динара.

Решењем Основног суда у Старој Пазови Кв 945/18 од 12.12.2018. године, уважена је жалба адвоката Милана Радића, па је решење Основног јавног тужиоца у Старој Пазови Ск 79/18 од 18.10.2018. године укинуто и списи предмета су враћени на поновни поступак и одлучивање, те је усвојен захтев за накнаду трошкова жалбеног поступка у износу од 8.250,00 динара.

Републички јавни тужилац је поднео захтев за заштиту законитости Ктз 438/19 од 06.05.2019. године, против наведеног решења Основног суда у Старој Пазови Кв 945/18 од 12.12.2018. године, због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) и повреде кривичног закона из члана 439. тачка 2) у вези члана 261. став 1. тачка 7) и став 2. и члана 262. став 1. и 2. ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји поднети захтев, укине правноснажно решење Основног суда у Старој Пазови Кв 945/18 од 12.12.2018. године и предмет врати на поновно одлучивање.

Врховни касациони суд је на основу члана 488. став 1. ЗКП, доставио примерак захтева за заштиту законитости браниоцу окривљеног АА, адвокату Милану Радићу, па је у седници већа коју је одржао без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство у смислу члана 488. став 2. ЗКП, није од значаја за доношење одлуке, размотрио списе предмета са решењем против кога је поднет захтев за заштиту законитости, те је након оцене навода у захтеву, нашао:

Основано Републички јавни тужилац у поднетом захтеву за заштиту законитости указује да је Основни суд у Старој Пазови доношењем побијаног решења Кв 945/18 од 12.12.2018. године, и то само у делу одлуке о трошковима жалбеног поступка (у ком делу је ово решење једино и правноснажно), у корист окривљеног АА, повредио закон – члан 438. став 2. тачка 2) ЗКП.

По налажењу Врховног касационог суда, а како то основано указује и Републички јавни тужилац у поднетом захтеву за заштиту законитости, нижестепени суд је доношењем побијаног решења, у делу одлуке о трошковима жалбеног поступка, повредио закон у корист окривљеног АА – члан 438. став 2. тачка 2) ЗКП, јер образложење предметног решења не саржи ни један једини разлог због чега је суд у конкретном случају уважавајући жалбу браниоца и укидајући првостепено решење о трошковима кривичног поступка, истовремено усвојио захтев за накнаду трошкова жалбеног поступка у означеном износу од 8.250,00 динара. Наиме, у образложењу побијаног решења, суд није дао разлоге у погледу одлучних чињеница-на шта се конкретно односе предметни трошкови, како је утврђена њихова висина, ко је дужан да их сноси, на који начин се исти имају исплатити адвокату Милану Радићу и сл., а што се основано истиче у поднетом захтеву за заштиту законитости.

Надаље, када је реч о побијаном решењу Основног суда у Старој Пазови у преосталом делу, по налажењу Врховног касационог суда, у конкретном случају се не ради о правноснажној одлуци суда, нити о повреди одредаба поступка који је претходио њеном доношењу, јер правноснажна одлука у конкретном случају, у том делу није ни донета.

Одредбом члана 482. став 1. ЗКП прописано је да против правноснажне одлуке јавног тужиоца или суда или због повреде одредаба поступка који је претходио њеном доношењу овлашћено лице може поднети захтев за заштиту законитости под условима прописаним у том законику.

Наиме, побијаним решењем Основног суда у Старој Пазови Кв 945/18 од 12.12.2018. године, уважена је жалба адвоката Милана Радића, и укинуто је првостепено решење Основног јавног тужиоца у Старој Пазови Ск 79/18 од 18.10.2018. године и предмет враћен на поновни поступак и одлучивање, па се у конкретном случају не ради о правноснажној одлуци, тј. решење Основног суда у Старој Пазови Кв 945/18 од 12.12.2018. године, у том делу није могло ни стећи правноснажност.

Како је Републички јавни тужилац, поднео захтев за заштиту законитости против одлуке која није стекла правноснажност, а како се у конкретном случају не ради ни о повреди одредаба поступка који је претходио доношењу правноснажне одлуке, то по налажењу Врховног касационог суда нису испуњени услови прописани одредбом члана 482. став 1. ЗКП за подношење захтева за заштиту законитости.

Налазећи из изнетих разлога да је захтев за заштиту законитости основан у делу одлуке о трошковима жалбеног поступка, Врховни касациони суд је на основу члана 492. став 1. тачка 3) у вези са чланом 493. ЗКП одлучио као у изреци ове пресуде, тако што је усвојио захтев за заштиту законитости као основан у погледу напред изложене повреде закона учињене побијаним решењем и с обзиром да је захтев поднет на штету окривљеног, у том делу само утврдио постојање наведене повреде закона, не дирајући у правноснажно решење у том делу, док је исти захтев за заштиту законитости у преосталом делу, на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2) у вези члана 482. став 1. ЗКП одбацио као недозвољен, и одлучио као у изреци пресуде.

Записничар-саветник                                                                                                                                    Председник већа-судија

Марина Пандуровић,с.р.                                                                                                                              Зоран Таталовић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић