Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца браниоцу окривљене АА, адвокату Јелени Весић, и на седници већа коју је одржао без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљене сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета и правноснажне пресуде против којих је поднет захтев за заштиту законитости, па је након оцене навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца је делимично основан.

Основано се захтевом за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца указује да је побијаним правноснажним пресудама учињена повреда закона из члана 438. став 1. тачка 3) ЗКП, у вези члана 150. став 1. ЗМ.

Одредбом члана 150. ЗМ, предвиђено је да веће којим председава судија који је стекао посебна знања из области права детета и кривичноправне заштите малолетних лица, суди пунолетним учиниоцима кривичних дела прописаних Кривичним закоником, таксативно побројаних том одредбом, између осталог и због кривичног дела недавање издржавања из члана 195. КЗ, ако је оштећени у кривичном поступку малолетно лице.

Дакле, наведеном одредбом одређује се посебан састав суда када се суди пунолетним учиниоцима кривичних дела извршених на штету малолетних лица. Како из списа предмета произлази да је против окривљене АА, вођен кривични поступак због кривичног дела недавање издржавања из члана 195. став 1. КЗ које је према диспозитиву оптужног акта извршено на штету малолетне оштећене ВВ, то је у смислу одредбе члана 150. став 1. ЗМ, у првом степену требало да суди веће којим председава судија који је стекао посебна знања из области права детета и кривичноправне заштите малолетних лица, а не судија појединац.

Првостепени суд је поступајући супротно наведеној законској одредби учинио повреду закона из члана 438. став 1. тачка 3) ЗКП, у вези члана 150. став 1. ЗМ.

Налазећи да је доношењем побијаних правноснажних пресуда повређен закон само на штету малолетне оштећене ВВ, а не и на штету окривљене АА, Врховни касациони суд је само утврдио да је наведеним правноснажним пресудама повређен закон.

Оцењујући захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца у односу на повреду закона из члана 438. став 1. тачка 5) ЗКП, у вези члана 154. став 1. ЗМ, Врховни касациони суд налази да је захтев у овом делу неоснован.

Одредбом члана 154. став 1. ЗМ, прописано је да малолетно лице као оштећени мора имати пуномоћника од првог саслушања окривљеног.

Из списа предмета произлази што се и наводи у захтеву за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца, да је окривљена АА у својству осумњичене први пут саслушана на околности извршења кривичног дела недавање издржавања из члана 195. став 1. КЗ, у Основном јавном тужилаштву у Младеновцу о чему је сачињен записник о саслушњу осумњичене Кт 729/17 од 05.10.2017. године, којом приликом није био присутан пуномоћник малолетне оштећене ВВ.

Међутим, на главном претресу одржаном дана 14.03.2018. године, када је саслушана окривљена, пуномоћник малолетне оштећене, адвокат Никола Марковић је био присутан, а малолетна оштећена је и након тога све до правноснажног окончања кривичног поступка имала пуномоћника, адвоката Јелену Мијаиловић, на који начин јој је омогућена кривичноправна заштита као малолетном лицу које у кривичном поступку има својство оштећеног што је и циљ одредбе члана 154. став 1. ЗМ. На наведени начин, по налажењу овог суда, отклоњен је пропуст учињен у фази истраге када пуномоћник малолетне оштећене није присуствовао првом саслушању окривљене од стране Основног јавног тужиоца. Поред тога, пуномоћник малолетне оштећене био је присутан на главном претресу током читавог трајања првостепеног поступка, тако да се неосновано захтевом за заштиту законитости указује да је главни претрес одржан без лица чије је присуство обавезно и да је на тај начин учињена повреда закона из члана 438. став 1. тачка 5) ЗКП, у вези члана 154. став 1. ЗМ.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца у односу на повреду закона из члана 438. став 1. тачка 5) ЗКП, а у вези члана 154. став 1. ЗМ, оценио као неоснован.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 492. став 1. тачка 3) и члана 491. став 1. ЗКП, одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар-саветник                                                                                                        Председник већа-судија

Весна Веселиновић,с.р.                                                                                                    Бата Цветковић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић