Против правноснажне пресуде донесене у другом степену тужиоци су изјавили ревизију на основу члана 404. ЗПП.

Одлучујући о изјављеној ревизији, Врховни касациони суд је нашао да је ревизија дозвољена као редовна, на основу члана 403. став 2. ЗПП.

Испитујући правилност побијане пресуде у смислу члана 408. ЗПП, Врховни касациони суд је нашао да је ревизија неоснована.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју Врховни касациони суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању, тужиоци су у радном односу код тужене на пословима саобраћајца и у спорном периоду су обављали рад у сменама. На основу налаза вештака утврђено је да је тужиоцима у периоду од 01. маја 2013. до 31. августа 2014. године исплаћена основна плата у нижем износу од 75% од просечне месечне зараде по запосленом у привреди РС, тужиоцу АА за 39.572,74 динара, а тужиоцу ББ за 39.082,87 динара. Вештачењем је утврђена и разлика између исплаћене и припадајуће увећане плате за рад у сменама за тужиоца АА 253.365,93 динара и за тужиоца ББ 250.763,72 динара. За плате и додатке запослених у јавном сектору за 2013. и 2014. годину нису реализована сва одобрена средства.

Код овако утврђеног чињеничног стања, првостепени суд је усвојио тужбене захтеве.

Супротно, по оцени другостепеног суда тужбени захтеви су неосновани јер се Посебним колективним уговором не може одређивати основица плате, а захтев за исплату додатка за рад у сменама је основан само уколико запослени ради на пословима на којима се сменски рад уводи повремено.

Становиште другостепеног суда је правилно.

Плате полицијских службеника у утуженом периоду уређиване су Законом о полицији (''Службени гласник РС'' 101/05, 92/11, 64/15). По члану 146. овог закона плата се састоји од основне плате, додатка на плату и доприноса из плате. Основна плата се састоји од основице коју утврђује Влада и основног и додатног коефицијента у односу на звање, радно место, односно послове на којима се стаж осигурања рачуна са увећаним трајањем, посебне услове рада, опасност и сложеност послова.

Из цитиране законске одредбе произлази да се основна плата полицијских службеника састоји од основице коју утврђује Влада РС на основу одобрених средстава у буџету РС намењених за плате. С обзиром на то да је основна плата одређена, то се по правилном закључку другостепеног суда Колективним уговором није могла утврђивати основица за плате полицијских службеника уколико то није законом прописано јер је тужени корисник буџета који мора одговарати апропријацији која му је одобрена за ту намену у буџетској години на основу члана 54. Закона о буџетском систему. Како код буџетског финансирања није могуће применити правило из члана 8. став 2. Закона о раду, то је другостепени суд правилно преиначио првостепену пресуду и одбио захтеве тужилаца за исплату разлике основне плате.

Правилно је одбијен и захтев тужилаца за утврђење разлике додатка на плату за сменски рад.

Према члану 147а Закона о полицији запослени има право на додатак на плату поред осталог и за рад у сменама 28,6% од основне плате ако ради на пословима на којима се сменски рад уводи повремено.

Посебни колективни уговор за полицијске службенике (''Службени гласник РС'' 22/15) у члану 12. став 1. тачка 3. прописује да полицијски службеник има право на додатак на плату за сменски рад 28,6% од основне плате ако ради на пословима на којима се сменски рад уводи повремено.

Имајући у виду да је цитираним прописима додатак на плату за рад у сменама предвиђен само уколико запослени ради на пословима на којима се сменски рад уводи повремено о чему у конкретном случају није реч, јер су тужиоци континуирано радили у сменама, по правилном схватању другостепеног суда овај додатак не припада.

На основу члана 414. ЗПП одлучено је као у изреци.

Председник већа судија

Звездана Лутовац,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић