
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 1373/2019
26.02.2020. година
Београд
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ПРИХВАТА СЕ предлог Апелационог суда у Београду да се о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 5917/2017 од 05.07.2018. године, одлучује као о изузетно дозвољеним.
ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиоца изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 5917/2017 од 05.07.2018. године.
О б р а з л о ж е њ е
Правносажном пресудом Апелационог суда у Београду Гж 5917/2017 од 05.07.2018. године, ставом првим изреке, одбијена је као неоснована жалба тужиоца и потврђена пресуда Првог основног суда у Београду П 21778/13 од 24.02.2017. године, у ставу првом и другом изреке, којом је одбијен као неоснован тужбени захтев којим је тужилац тражио да се тужени обавеже да му на име накнаде штете због измакле добити исплати 438.612,91 динар, са законском затезном каматом за периоде и на износе ближе опредељене у ставу првом изреке; као и да туженом накнади трошкове поступка од 172.500,00 динара, са каматом од извршности до исплате. Ставом другим изреке, захтев тужиоца за накнаду трошкова другостепеног поступка је одбијен.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужилац је благовремено изјавио ревизију на основу члана 395. ЗПП, а због битних повреда одредаба парничног поступка учињених у поступку пред другостепеним судом и погрешне примене материјалног права.
Тужени је дао одговор на ревизију, са предлогом да се иста одбије као неоснована.
Решењем Р3 74/2018 од 29.11.2018. године Апелациони суд у Београду је предложио Врховном касационом суду одлучивање о ревизији тужиоца као изузетно дозвољеној.
Врховни касациони суд сматра да у конкретном случају нису испуњени услови за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној у смислу члана 395. ЗПП, јер не постоји потреба за разматрањем правног питања од општег интереса, уједначења судске праксе или новог тумачења права, које би довело до повољније одлуке за ревидента. Наиме, побијана пресуда донета је сагласно пракси Врховног касационог суда.
Испитујући дозвољеност изјављене ревизије на основу члана 401. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку (''Службени гласник РС'' бр. 125/04, 111/09), који се примењује на основу члана 506.став 1. ЗПП („Службени гласник РС“ бр. 72/11, 55/14), Врховни касациони суд је нашао да ревизија није дозвољена.
Према члану 506. став 1. (прелазне и завршне одредбе) Закона о парничном поступку (''Службени гласник РС'' бр. 72/11), поступци започети пре ступања на снагу овог Закона спровешће се по одредбама ЗПП (''Службени гласник РС'' бр. 125/04, 111/09). Међутим, према члану 23. став 3. новела Закона о парничном поступку (''Службени гласник РС'' бр. 72/11), објављених у ''Службеном гласнику РС'' бр. 55/14, ревизија је дозвољена у свим поступцима у којима вредност предмета спора побијаног дела прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе, који нису правноснажно решени до дана ступања на снагу овог Закона. У овом случају, правноснажна другостепена пресуда која се побија ревизијом донета је 05.07.2018. године, после ступања на снагу наведених новела Закона о парничном поступку.
Тужба у овом спору ради накнаде штете у износу од 438.612,91 динар, са законском затезном каматом, поднета је 25.03.2011. године.
Како се у конкретном случају ради о имовинско-правном спору који се односи на потраживање у новцу, у коме вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе, Врховни касациони суд је нашао да ревизија није дозвољена.
На основу члана 404. ЗПП одлучено је као у изреци.
Председник већа – судија
Звездана Лутовац,с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић