
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 57/2019
22.10.2020. година
Београд
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о ревизији тужене изјављеној против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж 3878/18 од 24.07.2018. године, као изузетно дозвољеној ревизији.
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужене изјављена против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж 3878/18 од 24.07.2018. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Краљеву П 2062/16 од 23.01.2018. године, првим ставом изреке делимично је усвојен тужбени захтев тужилаца и утврђено да су тужиоци власници по основу наслеђа иза смрти пок. ЂЂ, рођене ... године, преминуле 01.12.2012. године, свако на по 1/8 имовине коју је пок. ЂЂ оставила у заоствштину и то: по основу преписа листа непокретности број ... КО ... – кп. бр. .../... укупне површине 0.11,52 ха, породичне стамбене зграде број ..., која се састоји од подрума, приземља и поткровља, површине у основи 0.00.58 ха, постојеће на парцели број .../... КО ... и ливадом 3. класе површине 0.10,94 ха, све на потесу редови, све уписане у препис листа непокретности број ... КО ...; носиоци права потраживања новчаних средстава у износу од 14.380 евра, која је Умник, послодавац пок. ЂЂ, након њене смрти платио на рачун сада пок. ЕЕ, а које тужена почетком 2014. године подигла са свог рачуна и иста средства пребацила на сопствени рачун, власници покретних ствари које се налазе у спорној кући, на кп.бр. .../... уписане у плн. ... КО ..., ближе наведених у овом ставу изреке. Другим ставом изреке, одбијен је тужбени захтев тужилаца у делу којим су тражили да су тужиоци власници по основу наслеђа иза смрти пок. ЂЂ рођене ... године, преминуле 01.12.2012. године свако на по 1/8 имовине девизних новчаних средстава у износу од 3.718,16 евра, која је Умник – послодавац пок. ЂЂ, након њене смрти уплатио на рачун сада пок. ЕЕ, а које је тужена почетком 2014. године подигла са тог рачуна и иста средства пребацила на сопствени рачун, као неоснован. Трећим ставом изреке, одбијен је тужбени захтев тужилаца којим су тражили да су тужиоци власници по основу наслеђа иза смрти пок. ЂЂ, рођене ... године а преминуле 01.12.2012. године сваком по 1/8 на име покретних ствари, пронађених приликом увиђаја након трагичне смрти пок. ЂЂ, ближе наведених у овом ставу изреке, као неоснован. Четвртим ставом изреке, обавезана је тужена да тужиоцима плати на име трошкова парничног поступка износ од 818.715,00 динара.
Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Гж 3878/18 од 24.07.2018. године, одбијена је као неоснована жалба тужене и пресуда Основног суда у Краљеву П 2062/16 од 23.01.2018. године потврђена у ставу првом и четвртом изреке.
Против правноснажне другостепене пресуде, тужена је благовремено изјавила ревизију због погрешне примене материјалног права са предлогом да се о ревизији одлучује као изузетно дозвољеној, са предлогом да се о ревизији одлучује као изузетно дозвољеној, на основу члана 404. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11 ... 87/18).
Према члану 404. ЗПП ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија). О дозвољености и основаности посебне ревизије одлучује Врховни касациони суд у већу од пет судија.
Врховни касациони суд није прихватио предлог за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној по члану 404. ЗПП, будући да су питања на која се указује као спорна, везана за конкретну чињеничну подлогу и решење спорног односа странака, а побијана другостепена пресуда је у складу са судском праксом и правним схватањима. Осим тога, ревизија је усмерена на разрешење чињеничног питања конкретног спора, док се указивањем на основ наслеђа тужене иза пок. ЂЂ, као и правни основ и садржину тужбеног захтева заправо оспорава утврђено чињенично стање, што није разлог за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној, због чега је одлучено као у првом ставу изреке.
Испитујући дозвољеност ревизије на основу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни касациони суд је нашао да ревизија није дозвољена.
Одредбом члана 403. став 3. ЗПП прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијеног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.
Тужба ради утврђења поднета је 19.09.2013. године, а вредност предмета спора означена у тужби износи 10.000,00 динара. Тужиоци су поднеском од 13.12.2013. године преиначили тужбу и као вредност предмета спора означили износ од 2.000.000,00 динара.
Пошто вредност предмета спора побијаног дела правноснажне пресуде очигледно не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, ревизија тужене није дозвољена.
На основу члана 413. ЗПП, одлучено је као у другом ставу изреке.
Председник већа - судија
Слађана Накић Момировић,с.р.
За тачност отправка
управитељ писарнице
Марина Антонић