Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 3070/2020
27.08.2020. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Слађане Накић Момировић, председника већа, Добриле Страјина и Марине Милановић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Војислав Момчиловић, адвокат из ..., против туженог ББ из ..., чији је пуномоћник Драган Антић, адвокат из ..., ради утврђења ништавости уговора о поклону, одлучујући о ревизији тужиоца, изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж 2065/18 од 04.12.2019. године, у седници већа одржаној дана 27.08.2020. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиоца изјављена против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж 2065/18 од 04.12.2019. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Сурдулици П бр. 564/2017 од 21.12.2017. године, ставом првим изреке, одбијен је тужбени захтев тужиоца којим је тражио да се утврди да је уговор о поклону који је оверен пред Општинским судом у Сурдулици дана 13.05.2002. године, под Ов бр. ../2002, којим је тужилац као поклонодавац поклонио непокретну имовину по поседовном листу .. КО ..., сину туженом ББ из ... као поклонопримцу, ништав и без правне важности, па да се обавеже тужени да врати оно што му је по том уговору дато - преда у посед непокретности по Пл.бр. .. КО ... и омогући упис права својине тужиоцу код СКН у Сурдулици као неоснован. Ставом два изреке, обавезан је тужилац да туженом на име трошшкова парничног поступка плати износ од 70.000,00 динара.

Пресудом Апелационог суда у Нишу Гж 2065/18 од 04.12.2019. године, одбијена је као неоснована жалба тужиоца и пресуда Основног суда у Сурдулици П 564/17 од 21.12.2017. године потврђена.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужилац је преко пуномоћника изјавио ревизију из свих законом прописаних разлога.

Одлучујући о дозвољености изјављене ревизије на основу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП („Сл. гласник РС“, бр.72/11...55/2014), Врховни касациони суд је нашао да је ревизија тужиоца недозвољена.

Према члану 403. став 3. ЗПП, ревизија је дозвољена у свим поступцима у којима вредност предмета спора побијаног дела прелази динарску противвредност од 40.000 евра односно 100.000 евра у привредним споровима, по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе.

Тужба ради утврђења ништавости уговора о поклону поднета је дана 18.10.2012. године. Вредност предмета спора означена је на 10.000,00 динара.

Како означена вредност предмета спора од 10.000,00 динара не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе, то ревизија тужиоца није дозвољена.

Са изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 413. ЗПП, одлучио као у изреци решења.