
Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 9439/2024
09.05.2024. година
Београд
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Бранка Станића, председника већа, Татјане Миљуш, Татјане Матковић Стефановић, Јасмине Стаменковић и Мирјане Андријашевић, чланова већа, у поступку заштите права на суђење у разумном року предлагача АА из ..., ..., коју заступа пуномоћник Дарко Вељковић адвокат у ..., одлучујући о ревизији предлагача изјављеној против решења Вишег суда у Лесковцу Ржг 24/24 од 04.04.2024. године, у седници већа одржаној дана 09.05.2024. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о ревизији предлагача изјављеној против решења Вишег суда у Лесковцу Ржг 24/24 од 04.04.2024. године, као изузетно дозвољеној.
ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија предлагача изјављена против решења Вишег суда у Лесковцу Ржг 24/24 од 04.04.2024. године.
О б р а з л о ж е њ е
Решењем Основног суда у Лесковцу Р4П 125/23 од 12.02.2024. године одбијен је као неоснован приговор за убрзање поступка предлагача АА из ..., ..., којим је тражила да се утврди да је подносиоцу приговора у предмету Основног суда у Лесковцу П.бр.4143/21, повређено право на суђење у разумном року.
Решењем Вишег суда у Лесковцу Ржг 24/24 од 04.04.2024. године одбијена је као неоснована жалба предлагача и потврђена је првостепена пресуда.
Против наведеног решења предлагач је изјавио благовремену ревизију, позивом на одредбу члана 404. Закона о парничном поступку, због потребе за уједначавањем судске праксе и погрешне примене материјалног права.
Одредбама Закона о заштити права на суђење у разумном року („Службени гласник РС“, број 40/15) који је ступио на снагу 01.01.2016. године регулисан је поступак који се води ради заштите права на суђење у разумном року. У члану 3. закона прописана су правна средства којима се штити право на суђење у разумном року: приговор ради убрзавања поступка као иницијални акт, жалба као правни лек и захтев за правично задовољење. Ниједном одредбом закона није прописано право на изјављивање ревизије. Чланом 7. став 3. истог закона прописано је да се у поступку по приговору усмена расправа не одржава, а на остала питања се примењује закон којим се уређује ванпарнични поступак. У поступку по жалби такође се сходно примењује закон којим се уређује ванпарнични поступак.
Закон о ванпарничном поступку у члану 30. став 2. прописује сходну примену ЗПП-а, ако тим или другим законом није другачије одређено.
По члану 404. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/11 ...10/23-др.закон), ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако Врховни касациони суд оцени да је то потребно ради разматрања правних питања од општег интереса или правних питања у интересу равноправности грађана, односно ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија). О дозвољености и основаности посебне ревизије одлучује Врховни касациони суд у већу од пет судија.
Ценећи разлоге предлагача за одлучивање о ревизији као изузетној, Врховни суд је нашао да за овако одлучивање нису испуњени услови из цитиране законске одредбе, будући да је таква могућност дозвољена само против другостепене пресуде, према изричитом значењу цитиране одредбе, што значи против одлуке о главној ствари, и против решења побројаних у члану 420. Закона о парничном поступку против којих је ревизија дозвољена. Дакле, могућност посебне ревизије није законом предвиђена против решења у поступцима поводом заштите права на суђење у разумном року.
Из наведених разлога Врховни суд је донео одлуку као у ставу првом изреке.
Испитујући дозвољеност изјављене ревизије применом одредбе члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11 ... 10/23- др.закон) Врховни суд је нашао да ревизија предлагача није дозвољена.
Одредбом члана 27. Закона о ванпарничном поступку, прописано је да у поступку у коме се одлучује о имовинскоправним споровима, ревизија је дозвољена под условима под којима се по Закону о парничном поступку може изјавити ревизија у имовинскоправним споровима, ако овим или другим законом није другачије одређено.
У конкретном случају не ради се о имовинскоправном спору, већ о поступку ради заштите права на суђење у разумном року, који је притужбеног карактера и у коме одлучује председник суда и непосредно вишег суда или судије које он овласти, те ревизија предлагача у смислу цитираних законских одредби није предвиђена као могући правни лек. Стога изјављена ревизија предлагача није дозвољена.
Са изложеног одлучено је као у изреци.
Председник већа-судија
Бранко Станић, с.р.
За тачност отправка
Заменик управитеља писарнице
Миланка Ранковић