Решењем Привредног суда у Београду 21П 2868/16 од 02.09.2022. године одбачени су предлози за враћање у пређашње стање по противтужби, поднети од стране туженог-противтужиоца ПБСЗ Шумадија Београд – у стечају и противтуженог Шумадија-Дедиње доо Београд, као неблаговремени.

Решењем Привредног апелационог суда Пж 7726/22 од 30.05.2023. године, у ставу I изреке, одбачена је жалба туженог-противтужиоца ПБСЗ Шумадија Београд - у стечају и противтуженог Шумадија-Дедиње ДОО Београд изјављена против решења Привредног суда у Београду 21 П 2868/16 од 08.07.2022. године којим је дозвољено враћање у пређашње стање по тужби, решење тог суда 21 П 2868/16 од 16.06.2022. године у ставу I укинуто и решено да се предмету по тужби тужиоца Ceraprom ДOO Београд против туженог ПБСЗ Шумадија Београд у стечају да нови број. Ставом II изреке, одбијене су као неосноване жалбе туженог-противтужиоца ПБСЗ ШУМАДИЈА Београд - у стечају и противтуженог Шумадија-Дедиње ДОО Београд као неосноване и потврђено је решење Привредног суда у Београду 21П 2868/16 од 16.06.2022. године у ставу II изреке. Ставом III изреке, одбијене су као неосноване жалбе туженог- противтужиоца и противтуженог и потврђено је решење Привредног суда у Београду 21П 2868/16 од 02.09.2022. године. Ставом IV изреке, делимично је одбијена као неоснована жалба туженог-противтужиоца и потврђено допунско решење Привредног суда у Београду 21П 2868/16 од 08.07.2022. године у ставу I изреке. Ставом V изреке, одбачена је жалба туженог-противтужиоца изјављена против допунског решења Привредног суда у Београду 21 П 2868/16 од 08.07.2022. године у ставу II изреке. Ставом VI изреке усвојена је жалба противтуженог и укинуто је допунско решење Привредног суда у Београду 21 П 2868/16 од 08.07.2022. године у ставу II изреке и предмет враћен првостепеном суду на поновно одлучивање.

Против правноснажног решења донетог у другом степену, тужени- противтужилац ПБСЗ Шумадија Београд - у стечају је изјавио благовремену ревизију, којом решење побија у ставовима I - V, због битне повреде одредаба Закона о парничном поступку и због погрешне примене материјалног права.

Тужилац-противтужени је поднео одговор на ревизију.

Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. и члана 420. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/2011...10/2023 – др. закон), Врховни суд је нашао да ревизија изјављена против решења донетог у другом степену у ставу I, III, IV и V изреке, није дозвољена.

Чланом 420. став 1. Закона о парничном поступку, прописано је да странке могу да изјаве ревизију и против решења другостепеног суда којим је поступак правноснажно окончан, али ревизија из става 1. није дозвољена у споровима у којима не би била дозвољна ревизија против правноснажне пресуде (став 2.). Одредбом из става 3. истог члана, прописано да је ревизија увек дозвољена против решења другостепеног суда којим се изјављена жалба одбацује, односно којим се потврђује решење првостепеног суда о одбацивању жалбе изјављене против првостепене пресуде, у делу којим је одлучено о главној ствари. Ревизија је увек дозвољена против решења другостепеног суда којим се потврђује решење првостепеног суда о одбацивању ревизије изјављене против правноснажне пресуде у споровима у којима би ревизија била дозвољена (став 4.). Ревизија је увек дозвољена против решења другостепеног суда којим се одбацује предлог за понављање поступка и решења другостепеног суда којим се потврђује решење првостепеног суда о одбацивању предлога за понављање поступка (став 5.). У поступку поводом ревизије против решења сходно се примењују одредбе овог закона о ревизији против пресуде (став 6.).

Решења којим се дозвољава враћање у пређашње стање и последично поступак враћа у оно стање у коме се налазио пре пропуштања и укидају све одлуке које је суд због пропуштања донео, у конкретном случају укида решење којим се тужба сматра повученом, и предмету даје нов број, не спадају у решења којим се окончава поступак у смислу одредбе члана 420. став 1. Закона о парничном поступку, нити спада у решења против којих је ревизија увек дозвољена по одредбама члана 420. став 3, 4 и 5 Закона о парничном поступку. Стога је недозвољена ревизија против другостепеног решења у ставу I изреке.

Ревизија није дозвољена ни против решења другостепеног суда у ставу III изреке, којим је одбијена жалба туженог-противтужиоца ПБСЗ Шумадија Београд – у стечају и потврђено решење Привредног суда у Београду П 2868/16 од 02.09.2022. године, којим је одбачен предлог за враћање у пређашње стање по противтужби, као неблаговремен, нити против другостепеног решења у ставу IV изреке којим је делимично одбијена жалба туженог - противтужиоца, нити у ставу V изреке, којим је одбачена жалба туженог-противтужиоца, изјављене против допунског решења Привредног суда у Београду П 2868/16 од 08.07.2022. године, којим је одлучено о трошковима поступка, јер не спадају у решења којим се поступак правноснажно окончава у смислу члана 420. став 1. Закона о парничном поступку, нити спадају у решења против којих је увек дозвољена ревизија у смислу члана 420. став 3, 4 и 5. Закона о парничном поступку.

Стога је, због недозвољености, ревизија против тих решења одбачена у ставу првом изреке, по одредби члана 413. Закона о парничном поступку.

У односу на побијано другостепено решење у ставу II изреке, у делу у ком је одбијена жалба туженог-противтужиоца ПБСЗ Шумадија Београд - у стечају и потврђено решење Привредног суда у Београду П 2868/16 од 16.06.2022. године у ставу II изреке, којим је констатовано да се противтужба сматра повученом, ревизија је дозвољена, по одредби члана 420. став 1. ЗПП. Врховни суд је испитао побијано решење у том делу, у границама одређеним одредбом члана 408. Закона о парничном поступку, а у вези са одредбом члана 420. став 6. Закона о парничном поступку, и нашао да ревизија није основана.

У поступку доношења побијаног решења није учињена битна повреда из члана 374. став 2. тачка 2. Закона о парничном поступку, на коју повреду Врховни суд пази по службеној дужности.

Према стању у списима предмета, садржини првостепеног решења и записника о рочишту за главну расправу дана 16.06.2022. године, првостепени суд је донео решење од 16.06.2022. године којим је утврдио да се тужба и противтужба сматрају повученим, са разлога што на рочиште за главну расправу заказано за 16.06.2022. године нису приступили уредно позвани пуномоћници тужиоца-противтуженог и туженог-противтужиоца, ни пуномоћник противтуженог Шумадија-Дедиње доо Београд, да је на рочиште за главну расправу приступио пуномоћник противтуженог Eurobank Direktna AД Београд адвокат Вук Бабић у замену за пуномоћника адвоката Александра Ђорђевића који је одбио да расправља по противтужби, применом одредбе члана 311. став 2. Закона о парничном поступку. Другостепени суд је одлучујући по жалби туженог-противтужиоца потврдио наведено решење.

Одредбом члана 311. Закона о парничном поступку, на коју одредбу се позвао и првостепени суд, је прописано да ако са рочишта за главну расправу изостане тужилац или ако на то рочиште не дође тужени, а уредно су позвани, расправа ће да се одржи са присутном странком, а ако са рочишта за главну расправу неоправдано изостану и тужилац и тужени или одбију да расправљају, тужба се сматра повученом.

Стога, у описаној ситуацији одлука нижестепених судова сагласна је члану 311. Закона о парничном поступку и чињеничном стању.

Ревидент оспорава правилност одлуке садржане у решењу од 08.07.2022. године, у ставу II изреке, истицањем да је првостепени суд пошто је дозволио враћање у пређашње стање, требало да укине не само решење од 16.06.2022. године у ставу I, већ и у ставу II, и у потпуности врати поступак у стање пре пропуштања рочишта 16.06.2022. године, и по тужби и по противтужби, с обзиром на нераскидиву везу тужбе и противтужбе, и јер у ситуацији оправданог пропуштања рочишта од стране пуномоћника тужиоца, нема презумпције повлачења противтужбе.

Међутим, овим разлози ревизије нису од значаја за правилност решења 21П 2868/16 садржаног у ставу II изреке, у делу којим је констатовано да се противтужба сматра повученом. Решење је правилно, засновано на пропуштању рочишта од стране пуномоћника обе парничне странке и одбијању пуномоћника противтуженог по противтужби ревидента да расправља о противтужби, и на правилној примени одредбе члана 311. став 2. Закона о парничном поступку. Ови наводи ревизије усмерени су на правилност решења о последицама враћања у пређашње стање по предлогу тужиоца- противтуженог, 21П 2868/16 од 08.07.2022. године и другостепеног решења 5Пж 7726/22 од 30.05.2023. године у ставу I изреке. Међутим, у том делу је ревизија недозвољена и одбачена је, како је напред образложено.

Надаље, ревидент оспорава истинитост записника о рочишту од 16.06.2022. године, наводима који немају упориште у стању у списима предмета. Напротив, према садржини записника, рочишту је приступио само адвокат Вук Бабић у својству пуномоћника противтуженог Шумадија-Дедиње доо Београд и ово није доведено у упитање ни писаним изјашњењем судије од 14.10.2022. године. Посебно, према одредби члана 118. став 4. Закона о парничном посутпку, наводи ревизије требало би да буду поткрепљени приговором пуномоћника који се на њихов захтев уносе у записник, чега у конкретном случају нема.

Разлози ревизије да пуномоћник тужиоца противтуженог није уредно позван на исто рочиште не стоје према садржини предлога тужиоца за враћање у пређашње стање због пропуштања рочишта, према којим разлозима је његов предлог за враћање у пређашње стање и дозвољен, правноснажним решењем.

Како не постоје разлози због којих је изјављена ревизија, као ни разлози на које суд пази по службеној дужности, применом члана 414. Закона о парничном поступку, а у вези са чланом 420. став 6. Закона о парничном поступку, Врховни суд је одбио ревизију туженог противтужиоца у односу на решење садржано у ставу II изреке решења Пж 7726/22 од 30.05.2023. године, у ставу другом изреке.

Председник већа - судија

Бранко Станић,с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић