Врховни суд, у већу састављеном од судија: Весне Субић, председника већа, Зорана Хаџића, Марије Терзић, Добриле Страјина и Гордане Комненић, чланова већа, у парници тужилаца АА из ..., ББ из ..., ВВ из ... и ГГ из ..., чији је зејаднички пуномоћник Константин Ранков, адвокат из ..., против тужене Републике Србије, коју заступа Државно правобранилаштво – Одељење у Зрењанину, ради накнаде штете, одлучујући о ревизији тужилаца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж 1216/23 од 15.06.2023. године, у седници одржаној 21.11.2024. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији тужилаца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж 1216/23 од 15.06.2023. године, као изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужиоца изјављена против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж 1216/23 од 15.06.2023. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Гж 1216/23 од 15.06.2023. године, одбијена је жалба тужилаца и потврђена пресуда Основног суда у Зрењанину П 215/22 од 13.12.2022. године, којом је одбијен тужбени захтев да се обавеже тужена да тужиоцима исплати појединачне износе са законском затезном каматом од доспелости сваког појединачног износа до исплате, као и да им накнади трошкове поступка, а обавезани су тужиоци да туженој на име трошкова поступка исплате 33.750,00 динара. Одбијен је захтев тужилаца за накнаду трошкова жалбеног поступка.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужиоци су благовремено изјавили ревизију, због погрешне примене материјалног права, с тим што су предложили да се о ревизији одлучи као изузетно дозвољеној, у смислу члана 404. Закона о парничном поступку.

Испитујући испуњеност услова за примену института изузетне дозвољености ревизије, Врховни суд је у виду имао садржину тражене судске заштите, правноснажну пресуду донету применом материјалног права на утврђено чињенично стање и разлоге на којима је заснована, као и садржину ревизије, па је нашао да нису испуњени услови за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној у смислу члана 404. став 1 ЗПП („Службени гласник РС”, бр. 72/2011…10/2023).

Правноснажном пресудом одбијен је тужбени захтев за накнаду штете због незаконитог и неправилног рада органа тужене, применом члана 172. Закона о облигационим односима. Наиме, тужиоци АА, ББ, ВВ и правни претходник ГГ, у стечајном поступку који се води против предузећа у коме су они били запослени, пријавили су своја потраживања која потичу из радног односа, и у том стечајном поступку су исплаћени са 1,73% од утврђених износа потраживања. Како тужиоци нису доказали узрочно последичну везу између поступања органа тужене и штете за коју тужиоци тврде да су претрпели, а нису ни поднели приговор ради убрзања поступка, на основу којег би евентуално тужена могла да одговара, то су нижестепени судови одбили тужбени захтев.

Испитујући дозвољеност ревизије тужилаца, у смислу члана 410. став 2. тач. 5. ЗПП, Врховни суд је оценио да ревизија није дозвољена.

Одредбом члана 403. став 3. ЗПП је прописано да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијеног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Тужба ради накнаде штете поднета је 08.03.2021. године, а вредност предмета спора највишег дела је 545.531,00 динара, што према средњем курсу НБС на дан подношења тужбе представља износ од 4.640,09 евра (1 евро=117,5690 динара).

Имајући у виду да се у конкретном случају ради о имовинскоправном спору који се односи на новчано потраживање у коме вредност предмета највишег дела не прелази динарску противвредност 40.000 евра према средњем курсу НБС на дан подношења тужбе, то је Врховни суд нашао да је ревизија тужилаца недозвољена, применом одредбе члана 403. става 3. ЗПП.

На основу члана 413. у вези члана 410. става 2. тачка 5. ЗПП, Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке.

 

Председник већа-судија

Весна Субић с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић