Против правноснажног решења донетог у другом степену предлагач је изјавио благовремену ревизију због погрешне примене материјалног права, позивом на члан 404. Закона о парничном поступку.

Ценећи испуњеност услова за одлучивање о ревизији предлагача као изузетно дозвољеној, Врховни суд налази да не постоје разлози предвиђени одредбом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку - ЗПП („Службени гласник РС“ бр. 72/11, 55/14, 87/18, 18/20 и 10/23-др. закон) да би се дозволило изузетно одлучивање о ревизији.

Правноснажним решењем одбијен је захтев предлагача за исплату накнаде за експроприсану непокретност. Ово због тога што је током поступка утврђено да је на основу решења о експропријацији Одељења за имовинско-правне послове Скупштине општине Пожаревац број 03-455-18/94 од 18.02.1994. године, ова накнада у потпуности исплаћена правном претходнику предлагача, а на основу споразума о накнади Е-1630 од 26.11.1991. године и Е 2018 од 17.09.2002. године.

Имајући у виду садржину тражене правне заштите, чињенице утврђене у поступку и начин одлучивања, Врховни суд је оценио да је побијана одлука у складу са праксом ревизијског суда и правним ставовима израженим у одлукама Врховног суда у којима је одлучивано о истоветним захтевима предлагача, са истим или сличним чињеничним стањем и правним основом. Правном претходнику предлагача је према чињеничном утврђењу, у потпуности исплаћена накнада утврђена Споразумима о накнади из 1991. и 2002. године. Ревидент оспорава изведене доказе и указује на непотпуно утврђено чињенично стање, из којих разлога се не може изјавити посебна ревизија. Такође, ревидент указује на погрешну примену материјалног права, али погрешна примена материјалног права не може сама по себи бити довољан основа за изузетну дозвољеност ревизије. Према разлозима одлуке, нити према разлозима ревизије, нема потребе за новим тумачењем права.

Због тога нема услова за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној у смислу члана 404. став 1. ЗПП ради разматрања правног питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе или новог тумачења права.

У складу са наведеним, Врховни суд је применом члана 404. став 2. у вези са чланом 420. став 6. ЗПП и чланом 30. став 2. ЗВП одлучио као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. у вези члана 420. став 6. ЗПП, који се примењује на основу члана 27. став 2. и члана 30. став 2. Закона о ванпарничном поступку - ЗВП („Службени гласник СРС“, бр. 25/82, 48/88, „Сл. гласник РС“, бр. 46/95, 18/05, 85/12, 45/13, 55/2014, 6/2015, 106/2015, 14/2022), Врховни суд је нашао да ревизија није дозвољена јер је изјављена против одлуке против које се по закону не може изјавити.

Одредбом члана 27. став 2. Закона о ванпарничном поступку, који се примењује у овом поступку, прописано је да је у поступку у коме се одлучује о имовинскоправним стварима ревизија дозвољена под условима под којима се по Закону о парничном поступку може изјавити ревизија у имовинскоправним споровима, ако овим или другим законом није друкчије одређено.

Чланом 420. став 1. ЗПП прописано је да странке могу да изјаве ревизију и против решења другостепеног суда којим је поступак правноснажно окончан, док је ставом 2. истог члана прописано да ревизија против решења из става 1. овог члана није дозвољена у споровима у којима не би била дозвољена ревизија против правноснажне пресуде.

С тим у вези, на ревизијски поступак у овој правној ствари сходно се примењује имовински цензус за изјављивање ревизије прописан чланом 403. став 3. ЗПП, према коме ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијеног дела не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Иницијални акт - предлог у овој правној ствари поднет је 08.02.2021. године, а вредност предмета спора побијаног дела износи 4.644.296,00 динара. Овај износ је према средњем курсу НБС на дан подношења предлога испод новчаног цензуса за дозвољеност ревизије прописаног цитираним чланом 403. став 3. ЗПП, због чега ревизија предлагача није дозвољена.

На основу наведеног, применом члана 413. у вези са чланом 420. став 6. ЗПП и чланом 30. став 2. ЗВП, Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке.

Председник већа – судија

Бранко Станић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић