По оцени Врховног суда, у конкретном случају није потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, нити је потребно уједначавање судске праксе као ни ново тумачење права, па нису испуњени услови за одлучивање о посебној ревизији туженог на основу одредбе члана 404. став 1. ЗПП.

Наиме, правноснажним решењем које се побија ревизијом, одбачен је као непотпун предлог предлагача којим је тражена физичка деоба непокретности на којој je, поред предлагача и противника предлагача, сувласник и треће лице које није обухваћено предлогом, применом одредбе члана 149. став 1. Закона о ванпарничном поступку. Указивање ревидента на битну повреду одредаба парничног поступка је без утицаја, будући да иста не представља разлог из ког се може изјавити посебна ревизија.

Из наведених разлога, применом члана 404. став 2. у вези са чланом 420. став 6. ЗПП, одлучено је као у ставу првом изреке.

Врховни суд је испитао дозвољеност ревизије у смислу одредбе члана 420. став 1. ЗПП у вези са чланом 30. став 2. Закона о ванпарничном поступку („Сл.гласник СРС“, бр. 25/82, 46/88, „Сл.гласник РС“, бр. 46/95... 14/22) и оценио да ревизија предлагача није дозвољена.

Према одредби члана 27. став 2. Закона о ванпарничном поступку, у поступку у коме се одлучује о имовинско-правним захтевима ревизија је дозвољена под условима под којима се по ЗПП може изјавити ревизија у имовинско-правним споровима, ако овим Законом или другим законом није друкчије одређено.

Одредбом члана 420. став 1. ЗПП, прописано је да странке могу да изјаве ревизију против решења другостепеног суда којим је поступак правноснажно окончан, док је ставом 2. истог члана закона прописано да ревизија против решења из става 1. овог члана није дозвољена у споровима у којима не би била дозвољена ревизија против правноснажне пресуде. Ставом 6. истог члана прописано је да у поступку поводом ревизије против решења, сходно се примењују одредбе овог закона о ревизији против пресуде.

Одредбом члана 403. став 3. ЗПП, ревизија није дозвољена у имовинско-правним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

У иницијалном акту у овом поступку – предлогу за деобу непокретности који је поднет 15.07.2020. године, означена је вредност предмета спора у износу од 50.000,00 динара.

Имајући у виду да је ово ванпарнични поступак у ком се одлучује о имовинско- правном захтеву у ком вредност предмета spora не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења предлога, следи да ревизија није дозвољена на основу одредбе члана 403. став 3. у вези са одредбом члана 30. став 2. ЗВП.

На основу одредбе члана 413. ЗПП, Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке.

Председник већа - судија

Гордана Комненић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић