Решењем Основног суда у Суботици Кв.801/24 од 15.01.2025. године одбијена је као неоснована жалба браниоца окривљеног, која је изјављена против решења Основног суда у Суботици Кппр.529/24 од 21.10.2024. године.

Захтев за заштиту законитости против правноснажних решења поднео је бранилац окривљеног АА - адвокат Борислав Шушњар, због повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, али из образложења захтева произилази да га подноси због повреде кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни суд усвоји поднети захтев, укине побијана решења и предмет врати на поновно одлучивање или их преиначи и врати одузети новац а апарате за игре на срећу.

Врховни суд је у седници већа, испитујући захтев за заштиту законитости браниоца окривљене у смислу одредби члана 487. Законика о кривичном поступку, оценио да је захтев недозвољен, из следећих разлога:

Одредбом члана 484. ЗКП прописано је да се у захтеву за заштиту законитости мора навести разлог за његово подношење (члан 485. став 1. ЗКП). Када се захтев подноси због повреде закона (члан 485. став 1. тачка 1) ЗКП) окривљени преко свог браниоца, а и сам бранилац који у корист окривљеног предузима све радње које може предузети окривљени (члан 71. тачка 5) ЗКП), такав захтев може поднети само из разлога прописаних одредбом члана 485. став 4. ЗКП, дакле ограничено је право окривљеног и његовог браниоца на подношење захтева за заштиту законитости у погледу разлога због којих могу поднети овај ванредни правни лек и то таксативним набрајањем повреда закона које су учињене у првостепеном поступку и у поступку пред апелационим односно другостепеним судом и то због повреда одредаба члана 74, члана 438. став 1. тачка 1) и 4) и тачка 7) до 10) и став 2. тачка 1), члана 439. тачка 1) до 3) и члана 441. став 3. и 4. ЗКП.

Одредбом члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП прописано је да ће Врховни касациони суд у седници већа решењем одбацити захтев за заштиту законитости, ако је недозвољен (члан 482. став 2, члан 483. и члан 485. став 4. ЗКП).

Поднетим захтевом бранилац окривљеног истиче повреду кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, због које је подношење захтева дозвољено окривљеном. Међутим, у образложењу наведене повреде закона не указује се на који начин је повређен кривични закон, већ наводи да је изрека побијаног решења у супротности са разлозима датим у образложењу, те да је образложење штуро и нема кључних разлога за одузимање наведених предмета, на који начин се суштински указује на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП.

Поред наведеног захтевом се наводи и да не постоји ни један доказ, нити је изведен било који доказ који упућује на овакво решење за наведене апарате. Окривљени је по ставу браниоца имао дозволу надлежног органа, исти апарати су били пријављени и добили су маркице а простор у коме су се налазили испуњавао је све услове предвиђене прописима. Према наводима захтева не постоји ни један доказ да је одузимање наведене ствари неопходно ради заштите интереса опште безбедности или разлога морала имајући у виду да се ради о новцу и о апаратима за приређивање игара на срећу. Такође бранилац истиче да не постоји опасност да ће одузети предмети поново бити употробљени за извршење кривичног дела, јер апарати нису у својини окривљеног. Ни суд, ни тужилаштво нису утврдили да апарати и новац проистичу из кривичног дела и да су предмет извршења кривичног дела односно нелегално организованих игара на срећу и нелегалних уплата, јер окривљени није оглашен кривим па самим тим ни сумње везано за наведено нису доказане

На овај начин бранилац окривљеног суштински оспорава утврђено чињенично стање у правноснажним одлукама и оцену доказа дату од стране суда, дајући сопствену оцену изведених доказа која је потпуно другачија од оне дате у побијаним пресудама.

Како, дакле, бранилац окривљеног у поднетом захтеву, као разлог побијања правноснажних решења, само формално означава повреду закона због које је подношење захтева дозвољено окривљеном, док суштински указује на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП и погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање и погрешну оцену доказа дату од стране нижестепених судова, а што не представља законске разлоге због којих је, у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП, дозвољено подношење овог ванредног правног лека окривљеном и његовом браниоцу због повреде закона, то је Врховни суд захтев браниоца окривљеног оценио недозвољеним.

Из изнетих разлога Врховни суд је, на основу одредаба члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП у вези члана 485. став 4. ЗКП, захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА - адвоката Борислава Шушњара одбацио као недозвољен.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Председник већа-судија,

Весна Зарић,с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Милена Рашић,с.р.

За тачност отправка

Заменик упрaвитеља писарнице

Миланка Ранковић