Врховни суд је у седници већа размотрио списе предмета са захтевом за заштиту законитости браниоца малолетног, сада пунолетног АА, адвоката Хариса Хењаша, па је нашао:

Захтев за заштиту законитости је недозвољен.

Одредбом члана 482. став 1. Законика о кривичном поступку прописано је да против правноснажне одлуке јавног тужиоца или суда или због повреде одредаба поступка који је претходио њеном доношењу, овлашћено лице може поднети захтев за заштиту законитости под условима прописаним у том законику.

Према одредби члана 71. тачка 5) ЗКП бранилац има право да у корист окривљеног предузима све радње које може предузети окривљени.

Из цитираних законских одредби произилази да су права браниоца ограничена правима која у поступку има окривљени, па бранилац окривљеног има право, али и дужност, да процесне радње предузима само у корист окривљеног. Сходно томе, бранилац је овлашћен да захтев за заштиту законитости поднесе искључиво у корист окривљеног, уколико је правноснажном одлуком јавног тужиоца или суда учињена повреда закона наведена у члану 485. став 4. ЗКП, на штету окривљеног.

У конкретном случају, решењем Вишег суда у Ужицу Км.бр.51/24 од 03.12.2024.године, према малолетном, сада пунолетном АА је изречена васпитна мера појачан надзор од стране органа старатељства због извршења кривичног дела изазивање националне, расне и верске мржње и нетрпељивости из члана 317. став 2. у вези става 1. КЗ и истим решењем одлучено да трошкови кривичног поступка падају на терет буџетских средстава.

Након овога је поднет захтев за накнаду трошкова кривичног поступка, о чему је одлучено решењима Вишег суда у Ужицу Км.бр.51/24 од 20.03.2025.године и Квм.бр.11/25 од 27.03.2025.године. Адвокат Харис Хењаш је захтев за заштиту законитости поднео у погледу сопствених трошкова које је имао као бранилац, односно искључиво у своје име и за свој рачун, a не у интересу одбране малолетног, сада пунолетног АА, на шта у смислу цитираних законских одредби није овлашћен, па Врховни суд налази да је захтев за заштиту законитости недозвољен.

Из изнетих разлога Врховни суд је, на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП у вези члана 483. став 1. ЗКП, одлучио као у изреци решења.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Председник већа-судија

Немања Симићевић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Светлана Томић Јокић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић