По оцени Врховног суда, нису испуњени услови да би се дозволило одлучивање о посебној ревизији тужиље као о изузетно дозвољеној.

У овом случају нема правних питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, која би требало размотрити. Уз ревизију нису приложене правноснажне одлуке суда којима је усвојен предлог странке за понављање поступка из разлога прописаног чланом 426. тачка 8. ЗПП, који је заснован на чињеници да је у другој парници вођеној против истог туженог и са истим тужбеним захтевом правноснажно другачије одлучено него у овом спору. Због тога, о тужиљиној посебној ревизији није потребно одлучивати ни ради уједначавања судске праксе. Не постоји ни потреба за новим тумачењем права. Различито одлучивање судова у истим или битно истоветним чињенично-правним споровима (неуједначена судска пракса) није разлог за понављање поступка нити се може подвести под разлог за понављање поступка из члана 426. тачка 8. ЗПП.

Следствено изложеном, на основу члана 404. ЗПП, одлучено је као у првом ставу изреке.

Врховни суд налази да ревизија није дозвољена ни у смислу одредаба члана 420. у вези с чл. 410. став 5. и 441. ЗПП.

Одредбама члана 420. је прописано да је ревизија увек дозвољена против решења другостепеног суда којим се одбацује предлог за понављање поступка и решења другостепеног суда којим се потврђује решење првостепеног суда о одбацивању предлога за понављање поступка (став 5). Међутим, када је поступак понављања правноснажно завршен одбијањем предлога за понављање поступка, оцена дозвољености ревизије се доноси на основу одредаба ст. 1. и 2. у вези са ставом 6. наведеног члана, којима је прописано да странке могу да изјаве ревизију и против решења другостепеног суда којим је поступак правноснажно окончан (став 1), али да ревизија против таквог решења није дозвољена у споровима у којима не би била дозвољена ревизија против правноснажне пресуде (став 2), при чему се у поступку поводом ревизије против решења сходно примењују одредбе овог закона о ревизији против пресуде (став 6).

Према одредбама ЗПП, против правноснажне пресуде донете у другом степену ревизија је увек дозвољена ако је: 1) то посебним законом прописано, 2) другостепени суд преиначио пресуду и одлучио о захтевима странака, 3) другостепени суд усвојио жалбу, укинуо пресуду и одлучио о захтевима странака (члан 403. став 2), као и у парницама из радних односа у споровима о заснивању, постојању и престанку радног односа (члан 441). Ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела на прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе (члан 403. став 3); као и ако је изјављена против пресуде против које по закону не може да се поднесе (члан 403. ст. 1. и 3), осим из члана 404. овог закона (410. став 2. тачка 5). У парницама из радних односа у којима тужбени захтев није у вези са заснивањем, постојањем и престанком радног односа, или се односи потраживање у новцу, дозвољеност ревизије се оцењује на основу члана 403. став 3. ЗПП.

Против пресуде у спору у коме је, као у конкретном случају, правноснажно одлучено о тужбеном захтеву за поништај првостепеног и другостепеног решења тужене установе о утврђивању коефицијената за обрачун и исплату тужиљине плате, ревизија није дозвољена, због чега није дозвољена ни ревизија против решења којим је у овом спору правноснажно одлучено о понављању поступка.

Из тог разлога је, на основу члана 413. ЗПП, одлучено као у другом ставу изреке.

Председник већа - судија

Бранислав Босиљковић,с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић