Први основни суд у Београду је, решењем Ипв (И) 639/24 од 11.09.2024. године, ставом првим изреке, усвојио приговор извршног дужника и делимично укинуо решење о извршењу Јавног извршитеља Соње Ковачевић из ... ИИ 11/24 од 02.02.2024. године, у ставу другом изреке решења, у делу у ком су извршном повериоцу одмерени трошкови извршног поступка у износу од 13.500,00 динара и у том делу је обустављено извршење па су укинуте све спроведене радње. Ставом другим изреке, извршни поверилац је обавезан да извршном дужнику накнади трошкове другостепеног поступка у износу од 18.000,00 динара.

Против другостепеног решења, извршни поверилац је изјавила благовремену ревизију, због погрешне примене материјалног права, позивајући се на одредбу члана 404. став 1. Закона о парничном поступку.

Одредбом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11 ... 18/20), у вези одредбе члана 92. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“, бр.10/23), прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија). На основу одредбе члана 420. став 6. истог Закона, у поступку поводом ревизије против решења сходно се примењују одредбе овог Закона о ревизији против пресуде.

По оцени Врховног суда, у конкретном случају није потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, нити је потребно уједначавање судске праксе, као ни ново тумачење права, па нису испуњени услови прописани одредбом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку за одлучивање о посебној ревизији извршног повериоца.

Предмет тражене правне заштите је одлука о трошковима извршног поступка коју суд доноси применом процесног закона, а погрешна примена процесног закона представља битну повреду одредаба парничног поступка, што није разлог за изјављивање посебне ревизије у смислу одредбе члана 404. став 1. Закона о парничном поступку.

На основу одредбе члана 404. став 2. Закона о парничном поступку, Врховни суд је одлучио као у ставу првом изреке.

Врховни суд је испитао дозвољеност ревизије применом одредбе члана 410. став 2. тачка 5. у вези члана 420. став 6. Закона о парничном поступку и члана 39. Закона о извршењу и обезбеђењу (''Службени гласник РС'', бр. 106/15 ... 9/20), па је утврдио да ревизија није дозвољена.

Закон о извршењу и обезбеђењу прописује да против правноснажног решења нису дозвољени ревизија нити понављање поступка (члан 27.). У извршном поступку и у поступку обезбеђења сходно се примењује закон којим се уређује парнични поступак, ако овим или другим законом није другачије одређено (члан 39. истог Закона). На основу одредбе члана 420.став 1. Закона о парничном поступку, странке могу да изјаве ревизију против решења другостепеног суда којим је поступак правноснажно окончан.

Имајући у виду да је извршни дужник ревизију изјавио против правноснажног решења донетог у извршном поступку којим је искључено право на ревизију (члан 27. Закона о извршењу и обезбеђењу), следи да ревизија није дозвољена.

На основу одредбе члана 413., у вези члана 420. став 6. Закона о парничном поступку и члана 39. Закона о извршењу и обезбеђењу, Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке.

 Председник већа – судија

Гордана Комненић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић