Кзз Пр 12/2025 2.5.2.21

Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Кзз Пр 12/2025
23.09.2025. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Мирољуба Томића, председника већа, Татјане Вуковић, Слободана Велисављевића, Светлане Томић Јокић и Гордане Којић, чланова већа, са саветником Ирином Ристић, као записничарем, у прекршајном предмету окривљеног АА, због прекршаја из члана 330. став 1. тачка 4. Закона о безбедности саобраћаја на путевима, одлучујући о захтеву за заштиту законитости јавног тужиоца Врховног јавног тужилаштва ПТЗ бр. 525/25 од 10.09.2025. године, поднетом против правноснажних одлука Прекршајног суда у Пожаревцу, Одељење у Великом Градишту I-7Пр.бр. 2167/24 од 17.04.2024. године и Прекршајног апелационог суда 7-Прж. број 11629/24 од 27.05.2025. године, у седници већа одржаној дана 23.09.2025. године, једногласно је донео

П Р Е С У Д У

ДЕЛИМИЧНО СЕ УСВАЈА захтев за заштиту законитости јавног тужиоца Врховног јавног тужилаштва ПТЗ бр. 525/25 од 10.09.2025. године, као основан, па се УКИДА правноснажно решење Прекршајног апелационог суда 7-Прж. број 11629/24 од 27.05.2025. године и предмет враћа Прекршајном апелационом суду на поновно одлучивање.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Прекршајног суда у Пожаревцу, Одељење у Великом Градишту I- 7Пр.бр. 2167/24 од 17.04.2024. године, окривљени АА оглашен је одговорним због извршења прекрашаја из члана 330. став 1. тачка 4. Закона о безбедности саобраћаја на путевима и осуђен на новчану казну у износу од 100.000,00 динара коју је дужан да плати у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде, а у супротном ће суд на основу члана 315. Закона о прекршајима посебним решењем одлучити о начину извршења неплаћене новчане казне. Према окривљеном је изречено и 14 казнених поена и заштитна мера забрана управљања моторним возилом „Б“ катергорије у трајању од 8 месеци и одлучено је о трошковима прекршајног поступка, а како је то ближе опредељено у изреци пресуде.

Решењем Прекршајног апелационог суда 7-Прж. број 11629/24 од 27.05.2025. године, одбачена је жалба окривљеног АА изјављена против пресуде Прекршајног суда у Пожаревцу, Одељење у Великом Градишту I-7Пр.бр. 2167/24 од 17.04.2024. године као неблаговремена.

Против наведених правноснажних одлука, захтев за заштиту законитости поднео је јавни тужилац Врховног јавног тужилаштва под бројем ПТЗ бр. 525/25 од 10.09.2025. године, због битне повреде одредаба прекршајног поступка у смислу члана 264. став 2. тачка 4) у вези члана 157. став 1. Закона о прекршајима, са предлогом да Врховни суд усвоји захтев за заштиту законитости као основан и укине правноснажну пресуду Прекршајног суда у Пожаревцу, Одељење у Великом Градишту I-7Пр.бр. 2167/24 од 17.04.2024. године и решење Прекршајног апелационог суда 7-Прж. број 11629/24 од 27.05.2025. године и списе предмета достави другостепеном суду на поновно одлучивање.

На седници већа о којој је, у смислу члана 286. став 2. Закона о прекршајима обавестио Врховног јавног тужиоца, Врховни суд је размотрио списе предмета, са одлукама против којих је захтев за заштиту законитости Врховног јавног тужиоца поднет, па је по оцени навода у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости јавног тужиоца Врховног јавног тужилаштва је делимично основан.

Из списа предмета произлази да је окривљени АА првостепену пресуду Прекршајног суда у Пожаревцу, Одељење у Великом Градишту I-7Пр.бр. 2167/24 од 17.04.2024. године лично примио дана 23.04.2024. године (повратница у списима предмета), да је жалбу на првостепену пресуду изјавио непосредно Прекршајном суду у Пожаревцу, Одељење у Великом Градишту дана 07.05.2024. године.

Према одредби члана 258. став 2. Закона о прекршајима, жалба против пресуде прекршајног суда подноси се у року од 8 дана од дана достављања пресуде.

Одредбом члана 259. став 1. Закона о прекршајима, прописано је да жалбу могу изјавити окривљени, бранилац и подносилац захтева, док је ставом 4. истог члана прописано да рок за жалбу тече од дана када је окривљеном достављен препис пресуде, а ако окривљени има браниоца од дана када је њему достављен препис пресуде.

Одредбом члана 137. став 4. Закона о прекршајима прописано је да ако последњи дан рока пада на државни празник или у недељу или у неки други дан када суд не ради, рок истиче протеком наредног радног дана.

Чланом 1а Закона о државним и другим празницима у Републици Србији у ставу 1. прописано је да су државни празници Републике Србије Нова Година, Празник рада, Дан победе и Дан примирја у Првом светском рату, док је у члану 2. истог Закона у ставу 1. тачка 2. прописано да се у Републици Србији празнују и верски празници и то Васкршњи празници почев од Великог петка закључно са другим даном Васкрса.

У складу са цитираним одредбама Закона о државним и другим празницима у Републици Србији нерадни дани у Републици Србији у 2024. години били су Празник рада 01. и 02. мај (среда и четвртак) као и Васкршњи празници 03, 04, 05. и 06. мај (петак до понедељка).

Имајући у виду наведено, те да је окривљеном препис првостепене пресуде достављен дана 23.04.2024. године, да је последњи дан рока падао на државни празник, односно 01.05.2024. године и да је исти жалбу против првостепене пресуде поднео непосредно Прекршајном суду у Пожаревцу дана 07.05.20224. године односно првог наредног радног дана, у складу са чланом 137. став 4. Закона о прекршајима.

Стога је погрешна одлука другостепеног суда којом је жалба окривљеног одбачена као неблаговремена, односно након протека законског рока од 8 дана у ком року је жалба могла бити изјављена.

На наведени начин другостепени суд је пропустивши да одлучи о жалби окривљеног који је правноснажном пресудом оглашен одговорним за предметни прекршај учинио битну повреду одредаба прекршајног поступка из члана 264. став 2. тачка 4. Закона о прекршајима али у вези члана 271. Закона о прекршајима, а не у вези члана 157. став 1. Закона о прекршајима како то неосновано наводи јавни тужилац Врховног јавног тужилаштва у поднетом захтеву за заштиту законитости, а која повреда је била од утицаја на законито и правилно доношење другостепеног решења у овом случају.

Због учињене битне повреде одредаба прекршајног поступка, Врховни суд је захтев за заштиту законитости јавног тужиоца Врховног јавног тужилаштва, у коме је предложено укидање и првостепене и другостепене одлуке, само делимично усвојио јер је до повреде закона дошло током жалбеног поступка, па је, укинуо само другостепено решење и предмет вратио другостепеном суду на поновно одлучивање, да би се у поновном поступку, а имајући у виду примедбе изнете у овој пресуди донела правилна, јасна и на закону заснована одлука.

Из изнетих разлога донета је одлука као у изреци на основу одредбе члана 287. став 4. Закона о прекршајима.

Записничар - саветник                                                                                                              Председник већа - судија

Ирина Ристић, с.р.                                                                                                                       Мирољуб Томић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић