Изражено становиште нижестепених судова о апсолутној ненадлежаности суда за поступање по тужби тужилаца са тужбеним захтевом да се тужени обавежу да изврше сравњење документације и утврде податке за матичну евиденцију Републичког фонда ПИО, користећи све доступне исправе које поседује тужени Semp – Sistemi elektro i mašinskih postrojenja Јагодина -у стечају, засновано је на закључку да се сравњење документације између тужених врши у управном поступку, на начин предвиђен Законом о пензијском и инвалидском осигурању и исти се спроводи ради утврђења стажа осигурања по правилима Закона о општем управном поступку који предвиђа и права странака у поступку, те није предмет судске заштите у парничном поступку. Изражено становиште не захтева ново тумачење права, нити има потребе за разматрањем правног питања од општег интереса или правног питања у интересу равноправности грађана. Ревидент не указује на потребу за уједначавањем судске праксе, и не указује на супротне правноснажне или ревизијске одлуке у истој или сличној чињенично-правној ситуацији.

На основу члана 404. став 2. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/11... 10/23), одлучено је као у ставу првом изреке.

Врховни суд је испитао дозвољеност изјављене ревизије применом одредбе члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку и нашао да ревизија тужилаца није дозвољена.

Тужиоци су против туженог поднели тужбу 11.10.2023. године. Вредност предмета спора означена је на 1.000,00 динара.

Одредбом члана 468. став 1. Закона о парничном поступку, прописано је да су спорови мале вредности спорови у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу, које не прелази динарску противвредност од 3.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе. Према одредби става 3. истог члана, као спорови мале вредности сматрају се и спорови у којима се тужбени захтев не односи на потраживање у новцу, а тужилац је у тужби навео да пристаје да уместо испуњења одређеног захтева прими одређени новчани износ који не прелази износ из става 1. oвог члана ( члан 33. став 1). Према члану 468. став 4. Закона о парничном поступку, као спорови мале вредности сматрају се и спорови у којима предмет тужбеног захтева није новчани износ, а вредност предмета спора коју је тужилац у тужби навео не прелази износ из става 1. овог члана ( члан 33. став 2.). Одредбом члана 479. став 6. истог закона прописано је да у споровима мале вредности против одлуке другостепеног суда није дозвољена ревизија. У конкретном случају ради се о спору мале вредности из одредбе члана 468. став 4. Закона о парничном поступку, па се закључује да изјављена ревизија сходно одредби члана 479. став 6. Закона о парничном поступку није дозвољена.

Из наведених разлога на основу члана 413. Закона о парничном поступку одлучено је као у ставу другом изреке.

Председник већа – судија

Бранко Станић,с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић