Врховни суд, у већу састављеном од судија: Драгане Маринковић, председника већа, Зорице Булајић, Ирене Вуковић, Радославе Мађаров и Весне Станковић, чланова већа, у парници тужилаца АА из ... и ББ из ..., чији је заједнички пуномоћник Горан Бранковић, адвокат из ..., против туженог Града Ваљева, кога заступа Заједничко правобранилаштво Града Ваљева и Општина Осечина, ради накнаде штете, одлучујући о ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 6304/23 од 22.05.2024. године, у седници одржаној 19.02.2025. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 6304/23 од 22.05.2024. године, као изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија туженог изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 6304/23 од 22.05.2024. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Ваљеву П 2381/22 од 27.09.2023. године, ставом првим изреке, усвојен је тужбени захтев тужилаца па је обавезан тужени да тужиоцима солидарно исплати на име накнаде за фактички експроприсане непокретности – кп бр. .. КО Ваљево у површини од 729 м2 и кп бр. .. КО Ваљево у површини од 1405 м2 које су обе уписане у ЛН бр. .. КО Ваљево и то за кп бр. .. КО Ваљево износ од 1.458.000,00 динара и за кп бр. .. КО Ваљево износ од 2.810.000,00 динара, што укупно износи 4.268.000,00 динара са законском затезном каматом почев од 28.09.2023. године. Ставом другим изреке, обавезан је тужени да тужиоцима солидарно на име трошкова парничног поступка исплати износ од 438.690,00 динара са законском затезном каматом почев од извршности пресуде до коначне исплате.

Пресудом Апелационог суда у Београду Гж 6304/23 од 22.05.2024. године, ставом првим изреке, одбијена је, као неосновна, жалба туженог и потврђена првостепена пресуда. Ставом другим изреке, одбијен је захтев туженог за накнаду трошкова другостепеног поступка.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужени је благовремено изјавио ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права, с тим што је предложио да се ревизија сматра изузетно дозвољеном (члан 404. ЗПП).

Ценећи испуњеност услова за одлучивање о ревизији туженог као изузетно дозвољеној, у смислу одредбе члана 404. став 1. Закона о парничном поступку - ЗПП („Службени гласник РС“ бр. 72/11... 18/20 и 10/23 – други закон), Врховни суд налази да не постоје разлози за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној. Имајући у виду садржину тражене правне заштите, чињенице утврђене у поступку и начин одлучивања, Врховни суд је оценио да је побијана пресуда у складу са праксом и правним схватањем израженим у одлукама Врховног суда у којима је одлучивано о захтевима са истим или сличним чињеничним стањем и правним основом, у ситуацији када су планским документом – Планом генералне регулације Ново Насеље („Службени гласник Града Ваљева“ број 1/22), предметне парцеле намењене за површину јавне намене – саобраћајну површину и фактички приведене намени (користе се као макадамски пут уз травнати обод и служе за прилаз парцелама, двориштима и кућама у улици), али без претходног спровођења поступка експропријације и исплаћивања одговарајуће накнаде у складу са Законом о експропријацији. Ревизијом се неосновано указује на другачије одлуке овог суда и нижестепених судова јер постојање другачије одлуке не указује нужно и на другачији правни став, будући да правилна примена права у споровима са захтевом као у конкретном случају зависи од утврђеног чињеничног стања, због чега не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, као ни потреба уједначавања судске праксе или новог тумачења права. Наводима ревизије оспорава се утврђено чињенично стање, што у поступку по ревизији није дозвољено по члану 407. став 2. ЗПП.

На основу изнетог, применом члана 404. став 1. ЗПП, одлучено је као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије, у смислу члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку, Врховни суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Наиме, одредбом члана 403. став 3. Закона о парничном поступку, прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Тужба ради накнаде због извршене фактичке експропријације поднета је 28.10.2022. године, а поднеском од 13.09.2023. године преиначена повећањем захтева. Вредност побијаног дела правноснажне пресуде je укупно 4.268.000,00 динара, што према средњем курсу НБС на дан преиначења тужбе, за сваког од тужилаца који нису јединствени супарничари, не прелази динарску противвредност 40.000 евра.

Имајући у виду да се ради о имовинскоправном спору у коме се тужбени захтев односи на новчано потраживање, у коме побијана вредност предмета спора не прелази динарску противвредност 40.000 евра према средњем курсу Народне банке Србије на дан преиначења тужбе, то је Врховни суд нашао да је ревизија недозвољена.

На основу члана 413. у вези члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку, Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке.

Председник већа – судија

Драгана Маринковић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић