.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев2 2442/2024
14.05.2025. година
Београд
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Бранке Дражић, председника већа, Марине Милановић и Весне Мастиловић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Владимир Радовановић, адвокат из ..., против туженог ЈКП „Биоктош“ Ужице, чији је пуномоћник Ђорђе Дробац, адвокат из ..., ради поништаја анекса уговора о раду, одлучујући о ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж1 957/24 од 14.05.2024. године, у седници већа одржаној 14.05.2025. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
ОДБAЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија туженог изјављена против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж1 957/24 од 14.05.2024. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Ужицу П1 300/23 од 07.03.2024. године, ставом првим изреке, усвојен је тужбени захтев тужиоца па је поништен као незаконит Анекс Уговора о раду број ..-2021 од 30.04.2021. године којим је тужилац са радног места „шеф службе ...“ премештен на радно место „референт ...“ почев од 10.05.2021. године. Ставом другим изреке, обавезан је тужени да тужиоца врати на радно место на послове „шеф службе ...“ на коме је био распоређен пре закључења Анекса Уговра о раду број ..-2021 од 30.04.2021. године. Ставом трећим изреке, обавезан је тужени да тужиоцу накнади трошкове парничног поступка од 141.750,00 динара.
Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Гж1 957/24 од 14.05.2024. године, ставом првим изреке, одбијена је као неоснована жалба туженог и потврђена пресуда Основног суда у Ужицу П1 300/23 од 07.03.2024. године. Ставом другим изреке, одбијен је као неоснован захтев туженог за накнаду трошкова жалбеног поступка.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужени је благовремено изјавио ревизију, због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.
Испитујући дозвољеност ревизије на основу члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/2011...10/23, у даљем тексту: ЗПП), Врховни суд је нашао да ревизија туженог није дозвољена.
Предмет спора је поништај анекса уговора о раду којим је тужилац премештен на други одговарајући посао код туженог, те је одлучено усвајањем тужбеног захтева. Према природи тражене правне заштите ова парница спада у парнице из радних спорова. Одредбама главе XXIX Закона о парничном поступку прописана су посебна правила за поступак у парницама из радних односа, док се остале одредбе овог закона примењују када одредбама ове главе није другачије прописано (члан 436.). Одредбом члана 441. ЗПП прописано је да је ревизија дозвољена у парницама о споровима о заснивању, постојању и престанку радног односа. Ван ових радних спорова ревизија није дозвољена, осим уколико се тужба односи на новчано потраживање, када се примењује општи режим допуштености овог правног лека и тада се о дозвољености ревизије одлучује према вредности предмета спора у смислу члана 403. став 3. ЗПП.
Тужба у овој правној ствари поднета је 06.07.2021. године. Имајући у виду да се у конкретном случају не ради о парници из радног односа у смислу члана 441. ЗПП (код којих је ревизија увек дозвољена), јер предмет тражене правне заштите није заснивање, постојање или престанак радног односа, већ поништај анекса уговора о раду, то ни ревизија туженог није дозвољена.
На основу изнетог, применом члана 413. ЗПП, Врховни суд је одлучио као у изреци.
Председник већа – судија
Бранка Дражић, с.р.
За тачност отправка
Заменик управитеља писарнице
Миланка Ранковић
