Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужиља је благовремено изјавила ревизију, због битне повреде одредаба парничног постука, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.

Тужена је поднела одговор на ревизију.

Врховни суд је испитао побијану одлуку применом члана 408. Закона о парничном поступку – ЗПП(„Службени гласник РС“, бр. 72/11 ... 10/23), и утврдио да је ревизија неоснована.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању, тужиља је живела и радила у Београду, све док са супругом, који је био ... није отишла у ... у ..., где је супруг тужиље упућен на 4 године. Тужиљи је у ... 27.02.1992. године одобрен боравак до 31.01.1994. године, да би јој 22.03.1995. године важност боравишне дозволе била продужена до 22.03.1999. године. Супруг тужиље преминуо је 08.03.1994. године, након чега се тужиља вратила у Београд. Тужиља је са Привредном комором Југославије (у даљем тексту Комором) закључила уговор о раду на одређено време 26.04.1994. године ради обављања административно - техничких послова у представништву Коморе у ..., са седиштем у ..., а у уговору је констатовано да је тужиља ... привремено настањена у ... . Уговором о раду на одређено време од 04.04.2001. године тужиљи је отказан радни однос, уз поштовање отказног рока од 30 дана, закључно са 30.06.2001. године, стим да се почев од 01.05.2001. године враћа на рад у земљу - Београд, а да ће јој се до 30.06.2001. године решењем генералног секретара одредити коришћење годишњег одмора за 2000. и 2001. годину, сразмерно времену проведеном на раду, уз престанак радног односа закључно са 30.06.2001. године, тако да је тужиља била у радном односу код Коморе на одређено време у периоду од 01.05.1994. године до 30.06.2001. године. Према уговору о закупу стана од 01.07.1996. године, који је закључен између ББ, као закуподавца и тужиље, као закупца, у присуству сведока ВВ, тужиља је узела у закуп стан у ... и уговорена је закупнина од 600 ДЕМ. Тужиља није подносила захтев Комори за накнаду трошкова за закуп стана у ..., иако јој је приликом потписивања уговора речено да сама нађе стан у ... и да ће се о томе накнадно договорити, али то никада није регулисано и она је сама плаћала закуп стан. Оценом исказа сведока ГГ и ДД нижестепени судови су утврдили да је тужиља била .. и да је имала решено стамбено питање у време заснивања радног односа са Комором, због чега је са тужиљом и закључен уговор о раду на одређено време, будући да се на тај начин штедело. Осим тога, и да уколико би радник био упућен из земље на рад у представништво да је морао да поднесе захтев за трошкове закупа стана и да му се одобре ти трошкови, јер је процедура била таква да лице које је упућено из земље на рад у представништво нађе стан у земљи у коју је упућен, да поднесе захтев да му се одобре трошкови за закуп тог стана, а одобрење је давао генерални секретар на предлог секретара одбора. Из налаза и мишљења судског вештака економско - финансијске струке утврђена је висина закупнине за спорни период.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања, првостепени суд је усвојио тужбени захтев тужиље, налазећи да је неоснован приговор застарелости потраживања тужиље, а да из уговора о раду на одређено време који је тужиља закључила са Комором 1994. године не произлази да је она ... (само је наведено да је привремено настањена у ...), а да ни Правилником о зарадама и накнадама запослених на раду у представништвима Привредне коморе Југославије не постоји појам ... нити одредбе да они немају право на трошкове за закуп стана.

Другостепени суд је одлучујући о жалби тужене закључио да је првостепени суд на потпуно и правилно утврђено чињенично стање погрешно применио материјално право, због чега је преиначио првостепену пресуду и одбио, као неоснован тужбени захтев тужиље. Наиме, другостепени суд је полазећи од тога да је уговор о закупу стана од 01.07.1996. године тужиља закључила са закуподавцем, а да није добила овлашћење од тужене за потписивање уговора о закупу, да уговор није потписан од стране представника тужене, да председник Коморе није донео одлуку о упућивању тужиље из земље, да тужиља није подносила писмени захтев туженој да јој се одобри изнајмљивање стана у ..., као ни захтев за исплату трошкова изнајмљивања стана, те да стим у вези тужиља није закупила стан према одредбама Правилника о зарадама и накнадама запослених на раду у представништвима Привредне коморе Југославије, то по оцени другостепеног суда тужиља није доказала постојање основа за своје потраживање, а да је терет доказивања био на њој у смислу члана 228. и 231. ЗПП, због чега је преиначио првостепену пресуду и одбио, као неоснован тужбени захтев тужиље.

По оцени Врховног суда, супротно наводима ревизије, другостепени суд је правилном применом материјалног права преиначио првостепену пресуду и одбио, као неоснован тужбени захтев тужиље.

Правилником о организацији и раду представништва Привредне коморе Југославије у иностранству од 1993. године чланом 17. став 1. предвиђено је да за обављање одређених послова у представништву могу се ангажовати и ..., а ставом 2. да одлуку о упућивању радника из земље на рад у представништво или ангажовању ... доноси председник Коморе. Чланом 21. став 2. тачка 3. истог Правилника предвиђено је да јединствени називи радних места у представништвима као и услови за рад на тим местима је и административно-технички радник. Чланом 22. истог Правилника предвиђено је да сваком запосленом који се упути на рад у представништво припада зарада, која се одређује у девизном и динарском износу, накнада дела трошкова за закуп стана, путни и селидбени трошкови, право на годишњи одмор и друга права из радног односа, што ће се регулисати посебним општим актом који доноси Управни одбор Коморе.

Правилником о зарадама и накнадама запослених на раду у представништвима Привредне коморе Југославије из маја 1997.године, чланом 2. прописано је да се под појмом „запослени“ у смислу овог Правилника подразумевају лица која су по спроведеном поступку упућена из земље и распоређена на радна места у представништвима. Чланом 12. – 18. Правилника прописани су услови под којима запослени има право на трошкове за закуп стана, структура стана и начин закупа. Тако је чланом 14. став 1. Правилника прописано да о закупу стана у смислу члана 13. овог Правилника, а на основу прибављених понуда, одлучује генерални секретар Коморе или лице које он овласти.

Имајући у виду утврђено чињенично стање и цитиране одредбе Правилника о организацији и раду представништва Привредне коморе Југославије у иностранству од 1993. године и Правилника о зарадама и накнадама запослених на раду у представништвима Привредне коморе Југославије из маја 1997. године, правилан је закључак другостепеног суда да тужиља нема право на накнаду трошкова за закуп стана у ... за спорни период. Наиме, уговором о раду на одређено време који је тужиља закључила са Комором 26.04.1994. године ради обављања административно - техничких послова у представништву Коморе у ..., са седиштем у ... констатовано је да је тужиља ... привремено настањена у ..., па како из наведеног уговора и утврђеног чињеничног стања произлази да тужиља није упућена из земље на рад у представништво Коморе у ... са седиштем у ..., већ је била ангажована као ... у складу са чланом 17. став 1. Правилника о организацији и раду представништва Привредне коморе Југославије у иностранству од 1993. године, то тужиља нема право на накнаду трошкова за закуп стана у ..., јер је наведеним Правилником од 1993. године, чланом 22. предвиђено да запосленом који се упути на рад у представништво припада и накнада дела трошкова за закуп стана. Осим тога, тужиља није тражила да јој Комора плаћа трошкове за закуп стана у ..., односно није поштовала процедуру узимања стана у закуп, већ напротив, тужиља је сама изабрала стан који је био предмет закупа и без одлуке надлежног орагана Коморе закључила уговор о закупу стана. С обзиром на изнето, правилан је закључак другостепеног суда да је тужиљин захтев за накнаду трошкова за закуп стана неоснован, правилном применом материјалног права, са којих разлога су неосновани наводи ревизије тужиље.

Остали наводи ревизије тужиље се непосредно или посредно односе на спроведени доказни поступак и оцену доказа, а што упућује на погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање, због чега ови наводи ревизије нису посебно разматрани, будући да у смислу члана 407. став 2. ЗПП не представљају дозвољен ревизијски разлог.

На основу члана 414. став 1. ЗПП, Врховни суд је одлучио као у ставу првом изреке.

Врховни суд је одбио захтев тужене за накнаду трошкова састава одговора на ревизију, с обзиром да ова процесна радња није била потребна за вођење парнице у смислу члана 154. став 1. ЗПП, због чега је на основу члана 165.став 1. ЗПП, одлучено као у ставу другом изреке.

Председник већа-судија

Добрила Страјина,с.р.

За тачност отправка

Заменик упрaвитеља писарнице

Миланка Ранковић