Врховни суд је испитао побијану пресуду у смислу одредбе члана 408. у вези члана 403. став 2. тачка 3. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“, бр. 72/11...10/23) и утврдио да ревизија није основана.

У поступку доношења није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности. Ревизијским наводима којима се указује да побијана пресуда садржи нејасне, непрецизне разлоге који су у супротности са садржином изведених доказа, као и да докази нису правилно цењени, указује се на битне повреде одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 12. и 374. став 1. у вези члана 8. ЗПП, које нису прописане као ревизијски разлог у смислу члана 407. ЗПП.

Према чињеничном стању утврђеном пред другостепеним судом, пред којим је отворена расправа у смислу члана 383. став 3. ЗПП, Привредно друштво „Вуми“ д.о.о. као продавац, чији је законски заступник тужилац АА и тужена, као купац, дана 19.01.2015. године закључили су и судски оверили уговор о купопродаји непокретности, једнособног стана бр. 4, површине 31,23м2 у ... у улици ... број .. . Уговорена је купопродајна цена у висини од 23.420,00 евра у динарској противвредности по средњем курсу НБС на дан плаћања и тужена је на дан закључења уговора исплатила продавцу износ од 15.000 евра, а за остатак цене у висини од 8.420 евра уговорена је исплата до 01.03.2015. године на текући рачун продавца. Продавац „Вуми“ д.о.о. је био инвеститор зграде у којој се налазио купљени стан, а извођачи радова су били „Колос високоградња“ д.о.о. чији је власник и директор ВВ и фирма „Термомонт“. Продавац је добијени износ купопродајне цене од 15.000 евра коју је тужена уплатила пренео на рачун „Термомонт“ на име дуга према тој фирми. Тужена је остатак купопродајне цене у износу од 8.420 евра исплатила у готовини ВВ, законском заступнику и директору „Колос високоградња“ д.о.о. дана 26.02.2015. године о чему је сачињена признаница, а по претходном договору са тужиоцем као инвеститором и извођачем радова, ради несматаног наставка даљих радова на предметном објекту. Тужилац је као физичко лице на рачун фирме „Вуми“ д.о.о. исплатио остатак купопродајне цене у износу од 8.420 евра у динарској противвредности.

На основу тако утврђеног чињеничног стања, другостепени суд је укинуо првостепену пресуду и одлучио тако што је одбио тужбени захтев тужиоца применом члана 295. став 1., 305. став 2., 446. и 53. Закона о облигационим односима уз закључак да је тужилац као поверилац дао налог туженој као дужнику да изврши уплату ВВ на који начин је њена обавеза испуњена, а он је од истог новца преузео и њиме се користио. На наведени начин тужена је испунила своју уговорну обавезу исплате купопродајне цене у целости према продавцу.

По налажењу Врховног суда правилно је другостепени суд применио материјално право закључивши да је тужбени захтев неоснован.

Одредбом члана 295. став 1. Закона о облигационим односима прописано је да обавеза престаје кад се испуни, као и у другим законом одређеним случајевима. Одредбом члана 305. став 1. овог закона прописано је да испуњење мора бити извршено повериоцу или лицу одређеном законом, судском одлуком, уговором између повериоца и дужника, или од стране самог повериоца, а ставом 2. да је испуњење пуноважно када је извршено трећем лицу, ако га је поверилац накнадно одобрио или ако се њиме користио.

Како је тужена исплату преосталог дела купопродајне цене у износу од 8.420 евра исплатила у готовини ВВ, а по претходном договору са тужиоцем као инвеститором и извођачем радова, ради несметаног наставка даљих радова на предметном објекту, који износ је тужилац преузео и њиме се користио, то је правилно другостепени суд закључио да је тужена извршила своју уговорну обавезу исплате преосталог дела купопродајне цене па је стога тужиочево потраживање без основа.

Ревидент оспорава утврђено чињенично стање и кроз оспоравање оцене изведених доказа износи своје виђење правног проблема и фактички оспорава чињенично стање, што не представља ревизијски разлог у смислу члана 407. ЗПП.

Из изнетих разлога, на основу члана 414. став 1. ЗПП, одлучено је као у ставу првом изреке.

Захтев тужене за накнаду трошкова на име састава одговора на ревизију је одбијен као неоснован, јер наведени трошкови нису били потребни ради одлучивања о ревизијском поступку.

Председник већа - судија

Добрила Страјина с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић