Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев2 1014/2025
11.06.2025. година
Београд

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Гордане Комненић, председника већа, др Илије Зиндовића, Марије Терзић, Надежде Видић и Мирјане Андријашевић, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Жељко Ђорђевић, адвокат из ..., против тужене Опште болнице Ваљево из Ваљева, ради накнаде штете, одлучујући о ревизији тужиље изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 3072/24 од 21.01.2024. године, у седници одржаној 11.06.2025. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о посебној ревизији тужиље изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 3072/24 од 21.01.2024. године.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиље изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 3072/24 од 21.01.2024. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Ваљеву П1 329/22 од 22.04.2024. године, ставом првим изреке, одбијен је тужбени захтев да се обавеже тужена да тужиљи исплати накнаду штете за временски период од јуна 2020. године до октобра 2022. године у појединачно наведеним месечним износима са законском затезном каматом од доспелости до исплате, ближе наведено у овом ставу изреке. Ставом другим изреке, обавезана је тужиља да туженој накнади трошкове парничног поступка у укупном износу од 12.600,00 динара.

Пресудом Апелационог суда у Београду Гж1 3072/24 од 21.01.2024. године, ставом првим изреке, одбијена је као неоснована жалба тужиље и потврђена пресуда Основног суда у Ваљеву П1 329/22 од 22.04.2024. године. Ставом другим изреке, одбијен је захтев тужиље за накнаду трошкова првостепеног и жалбеног поступка као неоснован.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужиља је изјавила ревизију због погрешне примене материјалног права са предлогом да се о ревизији одлучи као о изузетно дозвољеној применом члана 404. ЗПП.

Одлучујући о дозвољености изјављене ревизије на основу члана 404. став 2. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“, бр. 72/11... 18/20 и 10/23 – други закон), Врховни суд је нашао да нису испуњени услови за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној у смислу члана 404. став 1. ЗПП. Предмет правне заштите је исплата разлике зараде у траженом износу за период од јуна 2020. године закључно са октобром 2022. године, а која разлика је настала применом коефицијента за обрачун од 8,98, уместо коефицијента од 10,71, а коју разлику је тужена исплаћивала из сопствених средстава при чему је коефицијент од 8,98 уместо коефицијента 10,71 промењен Анексом уговора о раду бр. ... од 22.03.2018. године, а захтев тужиље за поништај тог анекса је пред Основним судом у Ваљеву одбијен. Истицање тужиље да је другим радницима исплата вршена по коефицијенту 10,71 при чему је за исте усвојен тужбени захтев за поништај анекса уговора, није од значаја зва овај спор. Одлука у споровима са оваквим тужбеним захтевом зависи од утврђеног чињеничног стања, то одлуке овог суда, као и одлуке нижестепених судова на које се ревизијом указује, којима је евентуално другачије одлучено о истом правном питању, не представљају нужно и различито поступање суда у истој правној ствари. Сагласно наведеном, Врховни суд налази да нису испуњени услови за одлучивање о ревизији тужиље као изузетно дозвољеној, јер не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, као ни потреба уједначавања судске праксе или новог тумачења права. Из наведених разлога, одлучено је као у ставу првом изреке.

Преузмите документ у ПДФ формату