Рев 5947/2025 3.19.1.26.1.3

Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 5947/2025
08.05.2025. година
Београд

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Бранислава Босиљковића, председника већа, Јасмине Симовић и Радославе Мађаров, чланова већа, у парници тужиоца АА и ..., чији је пуномоћник Жарко Вујовић адвокат из ..., против тужене Републике Србије - Министарство одбране - ВП ... Ниш, коју заступа Војно правобранилаштво - Одељење у Нишу, ради измене ренте, одлучујући о ревизији тужене изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж 1198/24 од 10.12.2024. године, у седници одржаној дана 08.05.2025. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужене изјављена против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж 1198/24 од 10.12.2024. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Апелационог суда у Нишу Гж 1198/24 од 10.12.2024. године одбијене су као неосноване жалбе тужиоца и тужене и потврђена пресуда Основног суда у Нишу П 20449/21 од 04.12.2023. године којом је одбијен тужбени захтев којим је тужилац тражио да се тужена обавеже да му на име мање исплаћене ренте за период од 15.11.2021. године до 31.01.2023. године исплати износ од 114.267,21 динар са законском затезном каматом од 08.02.2023. године до исплате (став први изреке), одбијен тужбени захтев којим је тужилац тражио да се измени правноснажна и извршна пресуда Основног суда у Нишу П 6712/19 од 02.09.2020. године у делу који се односи на исплату месечне ренте тако што ће се тужена обавезати да почев од 01.02.2023. године па убудуће док за то постоје заокнски услови исплаћује месечну ренту у износу од 41.116,37 динара до петог у месецу за претходни месец са законском затезном каматом од петог у месецу за претходни месец до исплате сваке од доспелих рата, а све доспеле рате одједном (став други изреке), одбијен противтужбени захтев којим је тужена тражила да се утврди да је престало право тужиоца на накнаду материјалне штете у виду месечне ренте у износу од 22.541,32 динара почев од 14.07.2022. године, да се укине исплата наведеног износа месечне ренте и тако измени пресуда Основног суда у Нишу П 6712/19 од 02.09.2020. године (став трећи изреке) и одлучено да свака странка сноси своје трошкове поступка (став четврти изреке).

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужена је, због погрешне примене материјалног права, благовремено изјавила ревизију предвиђену чланом 404. ЗПП (посебна ревизија).

По оцени Врховног суда, ревизија тужене је недозвољена.

Према члану 410. став 2. тачка 1. ЗПП, ревизија је недозвољена ако је изјавило лице које није овлашћено за подношење ревизије.

Одредбом члана 85. став 7. ЗПП прописано је да странку мора да заступа адвокат у поступку по ванредним правним лековима, изузев ако је сама адвокат. Према ставу 8. те одредбе, заступање Републике Србије и њених органа, јединица територијалне аутономије и локалне самоуправе уређује се посебним пропсима.

Законом о одбрани („Службени гласник Републике Србије“ број 116/07 ... 36/18), поред осталог, прописано је: да је Војно правобранилаштво посебна организациона јединица Министарства одбране која предузима правне радње и правна средства ради остваривања и заштите имовинских права и интереса Републике Србије у погледу средстава које користи Министарство и Војска Србије у складу са тим законом (члан 107а став 1); да у заступању Министарства одбране и Војске Србије пред судовима и другим надлежним органима Војно правобранилаштво има положај заступника Републике Србије - Министарства одбране и Војске Србије, с правима и дужностима прописаним за Државно правобранилаштво, осим заступања пред страним и међународним судовима и арбитражама, и пред другим надлежним органима у иностранству (члан 107а став 2); да када је прописано да је у одређеном поступку или за предузимање само одређене радње у поступку обавезно заступање од стране адвоката, Војно правобранилаштво је овлашћено да предузима заступање под истим условима као и адвокат (члан 107б став 2); да војног правобраниоца и заменика војног правобраниоца поставља министар одбране (члан `107г став 1); да организацију рада и уређење Војног правобранилашатва, схорно прописима за рад правобранилашатва Републике Србије, уређује министар одбране уз сагласност Владе (члан 107ђ).

Одредбом члана 1. Правилника о организацији рада и уређењу Војног правобранилаштва, на који је Влада дала сагласност 15.12.2016. године („Службени војни лист“ број 32/16), који се примењује од 01.01.2017. године, прописано је да Војно правобранилаштво чине војни правобранилац, заменици војног правобраниоца, правобранилачки помоћници, приправници и запослени који обављају стручне, административно-техничке и друге послове, који су распоређени у два одељења са седиштем у Београду и једним одељењем са седиштем у Нишу, као унутрашњих јединица Војног правобранилаштва.

Следствено изложеном, по становишту Врховног суда, положај војног правобраниоца и заменика војног правобраниоца код изјављивања ревизије изједначен је са положајем адвоката. Зато, као што адвокат не може овластити адвокатског приправника на подношење ревизије, тако ни војни правобранилац не може овластити запосленог у Војном правобранилаштву да изјави ревизију.

У овом случају, ревизију је изјавило лице запослено у војном првобранилаштву, на основу овлашћења војног правобраниоца. Таква ревизија изјављена је од неовлашћеног лица, због чега је на основу члана 413. ЗПП одлучено као у изреци.

Председник већа - судија

Бранислав Босиљковић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић