Врховни суд је испитао побијану пресуду на основу члана 408. Закона о парничном поступку(„Службени гласник РС“ бр. 72/11...10/23) и утврдио да ревизија тужиоца није основана. У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. ЗПП на коју ревизијски суд пази по службеној дужности. Других битних повреда одредаба парничног поступка који могу представљати ревизијски разлог нема. Неосновано се у ревизији тужиоца истиче битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 1. ЗПП. Насупрот ревизијским наводима другостепена одлука је донета правилном применом одредаба Закона о парничном поступку.

Предмет тужбеног захтева је делимични поништај одлуке арбибтражног суда Фудбалског савеза Србије у Београду број АС-22/15-690 од 01.09.2015. године у ставу 1. и 5. и делу става 8. који се односи на дан раскида уговора и анекса уговора. Према утврђеном чињеничном стању, арбитражни суд Фудбалског савеза Србије је дана 01.09.2015. године, у већу чији је председник био арбитар, ББ, у арбитражном спору по тужби тужиоца – противтуженог АА, против туженог-противтужиоца ФК „Црвена звезда“ и по противтужби туженог-противтужиоца ФК „Црвена звезда“ против тужиоца – противтуженог АА, донео одлуку АС-22/15-690. Наведеном одлуком, у делу у коме се тражи поништај исте ставом првим изреке одбијен је тужбени захтев тужиоца АА којим је тражено да се утврди да је делимично ништав Анекс уговора о професионалном игрању који је закључен између тужиоца и овде туженог и то само у члану 3. став 3. Анекса који гласи: „У случају раскида уговора о професионалном игрању, било споразумно или једностраним путем једне од уговорних страна, пре доспећа исплате неке од уговорених рата, тужени се ослобађа обавезе од плаћања преосталих рата“. Ставом 5. изреке арбитражне одлуке делимично је одбијен тужбени захтев АА у делу у коме је тражио да се обавеже тужени ФК „Црвена звезда“ да му исплати на име дуга износе ближе наведене у овом ставу, док је ставом 8. изреке арбитражне одлуке делимично усвојен противтужбени захтев туженог-противтужиоца ФК „Црвена звезда“ раскинут Уговор о професионалом игрању 1/327 од 22.08.2014. године, као и Анекс истог од 22.08.2014. године, са даном 30.06.2015. године. ББ, који је био арбитар, председник арбитражног већа у арбитражном спору између парничних странака налазио се на листи делегата Фудбалског савеза Србије за утакмице Супер лиге, Прве лиге Србије и Фудбалског купа Србије у такмичарској сезони 2014/2015, односно од 15.07.2014. године па до 30.06.2015. године и у такмичарској сезони 2015/2016, односно од 07.07.2015. године до 30.06.2016. године, а на утакмицама одржаним 17.07.2015. године, 18.10.2015. године, 12.09.2015. године и 27.09.2015. године, био је делегат. Статус делегата као службеног лица Фудбалског савеза Србије одређен је Статутом и другим актима Фудбалског савеза Србије, према којим актима делегат представља службено лице које функцију обавља у име Фудбалског савеза Србије, чији га надлежни орган бира, надређен је свим осталим службеним лицима на утакмици, а одговоран је за надзор над целокупном организацијом утакмице као и да иста буде у складу са пропозицијама такмичења и другим правилницима Фудбалског савеза Србије.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања, првостепени суд је применом одредби члана 58. став 1. тачка 4. Закона о арбитражи поништио предметну одлуку у траженом делу. Првостепени суд налази да је могуће делимично поништење арбитражне одлуке применом одредбе члана 376. ЗПП, према којој суд испитује одлуку само у оном делу који се побија.

Наведено становиште првостепеног суда, другостепени суд не прихвата као правилно и налази да је на утврђено чињенично стање погрешно примењено материјално право. Сматра да је закључак првостепеног суда да правну заштиту може уживати захтев странке за делимично поништење одлуке арбитражног суда из разлога који се односи на неправилан састав арбитражног већа погрешан, јер таква одлука суда производи дејства која су супротна јавном поретку Републике Србије.

Правилан је закључак другостепеног суда да неправилан састав арбитражног већа представља недостатак који одлуку арбитражног већа чини мањкавом у потпуности. Стога, како правилно закључује другостепени суд тужбени захтев којим су тражили делимични поништај арбитражне одлуке, која је донета у непрописно састављеном арбитражном већу јесте недозвољено располагање странака у смислу одредбе члана 3. став 3. Закона о парничном поступку.

Чланом 58. Закона о арбитражи („Службени гласник РС“ бр. 46/06) прописани су разлози за поништај арбитражне одлуке па је ставом 1. тачка 3. ове одредбе предвиђено да ће суд усвојити тужбени захтев за поништај ако тужилац пружи доказе да је арбитражном одлуком решен спор који није био обухваћен споразумом о арбитражи или су одлуком прекорачене границе тог споразума. Ако се утврди да се део одлуке којим су прекорачене границе споразума о арбитражи може одвојити од осталог дела одлуке може да се поништи само тај део одлуке.

Наведена одредба у конкретном случају није применљива посебно у ситуацији када је арбитражно веће било непрописно састављено, што је разлог за поништај арбитражне одлуке из члана 58. став 1. тачка 4. Закона о арбитражи, којом је предвиђено да ће суд усвојити захтев за поништај арбитражне одлуке између осталог и ако састав арбитражног суда није у складу са овим законом. Стога се не може тражити делимична ништавост предметне одлуке, што правилно налази другостепени суд закључујући да је тако располагање супротно јавном поретку Републике Србије, односно принудним прописима и добрим обичајима.

С обзиром на горе наведено, Врховни суд је применом члана 414. ЗПП одлучио као у ставу 1. изреке одлуке.

Одлуку о трошковима поступка Врховни суд је донео у ставу 2. и 3. изреке, применом члана 154. и 153. Закона о парничном поступку, налазећи да одговор на ревизију тужиоца који је дат од стране туженог није био неопходан за вођење ове парнице.

Председник већа – судија

Татјана Матковић Стефановић,с.р.

За тачност отправка

Заменик упрaвитеља писарнице

Миланка Ранковић