Према утврђеном чињеничном стању, правни претходник тужиље, пок. ББ, као купац, са друштвеним предузећем ПКТ „Кључ“, као продавцем, закључио је дана 30.06.1998. године уговор о купопродаји непокретности - део кат.парцеле бр. .., по култури пашњак 1. класе, површине 0.04 ха, уписане у план број .. КО Кладово. Уговор није оверен, заведен је под деловодним бројем наведеног предузећа .. од дана 02.07.1998. године. Уговорена је купопродајна цена од 2.000 ДЕМ на дан исплате по 1 ару, по курсу „на црном тржишту“, те је купац био у обавези да прву рату плати одмах по потписивању уговора а преостали део цене у четири рате, према датумима ближе одређеним у уговору. Покојни ББ је исплатио купопродајну цену. Одмах по закључењу уговора уведен је у посед али не парцеле из уговора бр. .. већ предметне парцеле бр. .. то уз присуство овлашћеног представника продавца, геометара. Парцела је, по увођењу у посед ограђена и на њој се налази помоћни објекат. Из решења о наслеђивању Општинског суда у Кладову О 385/07 од 14.12.2007. године произлази да су за наследнике заоставштине иза пок. ББ оглашени, на основу закона и међусобног споразума, супруга АА и ћерка ВВ. Предметна непокретност није обухваћена оставинским решењем односно није ушла у заоставштину. У листу непокретности број .. КО Кладово тужена је уписана као власник кат. парцеле бр. .., потес – Улица ..., површине 421 м2, земљиште у грађевинском подручју, пашњак 1. класе у површини од 362 м2 и земљиште под зградом и другим објектом у површини од 52 м2, (државна својина), са правом коришћења ПТК „Кључ“ д.о.о. Кладово, док је на помоћној згради површине 59 м2 уписан облик својине приватни а ББ уписан је као држалац. Тужиља и њен претходник били су у мирном поседу почев од дана уласка у посед, а тужиља је у поступку легализације сазнала да се парцела води на тужену.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања, првостепени суд је тужбени захтев тужиље усвојио са позивом на одредбе чланова 28. став 2. и 4. и 72. ЗОСПО, налазећи да је тужиља савесни држалац те да је протекао законом прописани рок за стицање права својине путем одржаја.

Другостепени суд, налазећи да тужбом нису обухваћени сви нужни супарничари односно ВВ, кћи претходника тужиље, која је његов законски наследник, применом одредбе члана 211. Закона о парничном поступку, првостепену пресуду преиначава и тужбени захтев одбија.

Другостепени суд није правилно применио одредбе материјалног права.

Одредбом члана 211. став 1. Закона о парничном поступку, прописано је да нужно супарничарство постоји ако по закону или због природе правног односа тужбом морају да се обухвате сва лица која су учесници материјалноправног односа. Ако сва лица из става 1. овог члана нису обухваћена тужбом суд ће да одбије тужбени захтев као неоснован (став 2.). О нужном супарничарству суд води рачуна по службеној дужности (став 3.).

Одредбом члана 20. Закона о основама својинскоправних односа прописано је да се право својине стиче по самом закону, на основу правног посла и наслеђивањем.

Тачно је да су тужиља и њена кћи законски наследници пок. ББ и да су се као санаследнице заоставштине која је на њих прешла по самом закону (члан 212. Закона о наслеђивању), налазиле у јединственој правној заједници. Али тужиља свој захтев не заснива на праву наслеђа као једном од начина стицања својине, већ на одржају. На то упућује низ чињеничних тврдњи - о савесности, о мирној и несметаној државини која траје од 1998. године. Дакле, своје право не изводи из права претходника већ закона. Следи да је одлука донета погрешном применом одредбе члана 211. Закона о парничном поступку, односно да је захваћена повредом из одредбе члана 374. став 1. у вези члана 211. наведеног прописа.

Стога је применом одредбе члана 415. Закона о парничном поступку одлучено као у изреци.

У поновном поступку другостепени суд ће одлучити о жалбеним наводима тужене без учињене битне повреде на коју је указао овај суд и уз правилну примену материјалног права.

Председник већа – судија

Татјана Матковић Стефановић,с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић