Против правноснажне пресуде донете у другом степену друготужени је благовремено изјавио ревизију, због битне повреде одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права, позивајући се на одредбу члана 404. ЗПП.

Према одредби члана 404. став 1. ЗПП ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом ако је по оцени Врховног суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).

У овој парници правноснажном пресудом је одлучено о праву својине тужиље на стану који је стекла закључењем овереног уговора о преносу права својине са друготуженим ДОО „Elmosstan“ од 14.06.2005. године, у који се уселила и који непрекидно користи, па су испуњени услови за стицање права својине одржајем из члана 28. став 2. ЗПП. Правилно је оцењен приговор недостатка пасивне легитимације на страни друготуженог применом члана 136. став 7. Закона о стечају („Службени гласник“ број 83/2014 од 05.08.2014. године) с обзиром да је 14.07.2017. године, Производно прометно и услужно друштво „Elmosstan“ продато на основу уговора о купопродаји имовине стечајног дужника као правног лица закљученог са законским заступником друготуженог, после чега је решењем Привредног суда у Крагујевцу Ст 23/2017 од 21.07.2017. године обустављен стечајни поступак над стечајним дужником Производно прометно и услужно друштво „Elmosstan“ ДОО Јагодина, а настављен према стечејној маси. Обуставом стечајног поступка над стечејним дужником услед његове продаје на правног лица не врши се упис оснивања новог правног лица у судски регистар већ бивши стечајни дужник задржава свој правни субјективитет, а купац предузећа као нови оснивач подноси регистарском суду пријаву за упис промене облика организовања и упис промене оснивача уз задржавање до дотадашњег матичног и ПИБ броја.

Имајући у виду садржину тражене правне заштите, чињенице утврђене у поступку и начин пресуђења Врховни суд је оценио да су нижестепнени судови одлуку о тужбеном захтеву донели уз примену материјалног права које у складу са правним схватањем израженим кроз одлуке Врховног суда у којима је одлучивано о истоветним захтевима тужилаца са истим или сличним чињеничним стањем и правном основом, због чега у конкретном случају не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса ни у интересу равноправности грађана, нема потребе за тумачењем права и уједначавањем судске праксе, а уз ревизију није дозвољена другачија одлука о идентичној чињеничној и правној ситуацији.

Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни суд је нашао да ревизије није дозвољена.

Тужба ради утврђења права својине поднета је 29.05.2023. године и у тужби је означена вредност спора 10.000,00 динара, а на рочишту од 29.10.2023. године, вредност спора је утврђена на износ од 1.275.000,00 динара.

Према члану 403. став 3. ЗПП прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима, ако вредност предмета спора не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе.

Имајући у виду да се ради о имовинскоправном спору који се односи на потраживање у новцу у коме је вредност предмета спора побијаног дела од 1.275.000,00 динара не прелази динарску противвредност 40.000 евра према средњем курсу НБС на дан подношења тужбе, Врховни суд је нашао да ревизија није дозвољена.

На основу члана 413. Закона о парничном поступку, Врховни суд је одлучио као у изреци.

Председник већа – судија

Бранка Дражић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић