Тужени је поднео одговор на ревизију с предлогом да се ревизија одбаци као недозвољена или одбије као неоснована.

Према одредби члана 404. став 1. ЗПП ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).

На основу овлашћења из члана 404. став 1. ЗПП Врховни суд је оценио да не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса и уједначавањем судске праксе, као ни новог тумачења права, узимајући у обзир врсту спора и садржину тражене судске заштите, начин пресуђења и разлоге које су нижестепени судови дали за своје одлуке. Тужиља уз ревизију није пружила доказ о постојању различитих судских одлука у истој чињеничној и правној ситуацији, као у конкретном случају и супротном пресуђењу судова о истом захтеву као што је конкретан, па није испуњен законски услов који се односи на потребу за уједначавањем судске праксе, јер у погледу примене члана 171. став1., 172. и 195. став 2. Закона о раду - „ Службени гласник РС“ број 24/05...75/14), постоји уједначена судска пракса. Наиме рок за подношење тужбе у конкретном случају рачуна се по одредбама члана 195. Закона о раду, а како је тужиља пропустила наведени рок (анекс између тужиље и туженог закључен је 12.05.2022. године, а тужиља је тужбу за поништај оспореног анекса поднела 19.07.2022. године, дакле по истеку рока од 60 дана из члана 195. став 2. Закона о раду) у конкретном случају не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана као ни потреба уједначавања судске праксе или новог тумачења правa имајући у виду императивни карактер правила из члана 195. Закона о раду, који је специјални закон у односу на Закон о облигационим односима. Разлози на којима су засноване одлуке нижестепених судова у том смислу одговарају и усклађене су са важећим тумачењем права и владајућим правним схватањем у пракси нижестепених судова и ревизијског суда, тако да не постоји потреба за новим тумачењем права. Из тих разлога, ни у случају прихватања изузетне дозвољености изјављене ревизије тужиоца не би дошло до другачијег одлучивања и повољнијег исхода спора за тужиоца. Из наведених разлога, одлучено је као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност изјављене ревизје на основу члана 410. став 2. тачка 5. у вези члана 441. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, број 72/11 ... 55/14) Врховни суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Према одредби члана 441. ЗПП ревизија је дозвољена у парницама о споровима о заснивању, постојању и престанку радног односа.

Тужиља је тужбом од 19.07.2022. године захтевала поништај анекса уговора о раду у погледу распоређивања тужиље.

Како се тужбени захтев односи на оцену законитости анекса уговора о раду а не на заснивање, постојање или престанак радног односа у смислу члана 441. ЗПП, ревизија тужиље није дозвољена.

На основу члана 413. ЗПП, одлучено је као у ставу другом изреке.

Председник већа - судија

Мирјана Андријашевић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић