Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости благовремено је поднео бранилац окривљеног Стефана Ивановића, адвокат Марко Радивојевић у смислу члана 485. став 1. тачка 1) у вези члана 84., 419. и 420. Законика о кривичном поступку, са предлогом да Врховни суд усвоји поднети захтев за заштиту законитости, побијане пресуде преиначи „тако што ће укинути пресуде наведених судова, односно преиначити исте и ослободити окривљеног“.

Врховни суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Врховном јавном тужиоцу, сходно одредби члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку (ЗКП), и у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештења Врховног јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета са правноснажним пресудама против којих је захтев за заштиту законитости поднет, те након оцене навода изнетих у захтеву нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Стефана Ивановића је неоснован у односу на повреду закона из члана 438. став 1. тачка 9) ЗКП, док је у преосталом делу недозвољен.

У поднетом захтеву за заштиту законитости бранилац наводи да је нижестепеним одлукама учињена повреда закона из члана 420. ЗКП, јер је пресуда морала да се заснива на чињеничном опису из првобитне оптужбе, па како првобитни оптужни акт, по наводима браниоца, није садржао противправност, то је суд учинио повреду закона из члана 420. ЗКП, чиме указује на повреду закона из члана 438. став 1. тачка 9) ЗКП.

У овом делу захтев за заштиту законитости од стране Врховног суда оцењен је као неоснован.

Наиме, одредбом члана 420. став 1. ЗКП прописано је да се пресуда може односити само на лице које је оптужено и само на дело које је предмет оптужбе садржано у поднесеној и на главном претресу измењеној и проширеној оптужници.

Дакле, између оптужбе и пресуде мора постојати идентитет и подударност у погледу субјективне и објективне истоветности дела. Прекорачење оптужбе подразумевало би измену чињеничног описа радње извршења кривичног дела описаног у оптужном акту додавањем веће криминалне воље окривљеном, којом се отежава положај окривљеног у погледу правне оцене дела или кривичне санкције.

Из списа предмета произлази да се правноснажна пресуда односи на исто лице и исто кривично дело за које је окривљени оптужен (кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246. став 1. Кривичног законика) те да није повређен ни субјективни ни објективни идентитет оптужбе (која је прецизирана 31.07.2025. године) и пресуде, па су супротни наводи браниоца изнети у поднетом захтеву за заштиту законитости оцењени као неосновани.

Имајући у виду одлуку овог суда, а крећући се у оквиру правца и обима побијања изнетих у поднетом захтеву за заштиту законитости, одлуке Врховног касационог суда Кзз 311/2022 од 31.03.2022. године и Кзз 60/2021 од 03.02.2021. године, на које указује бранилац окривљеног, нису од утицаја на другачију одлуку суда.

У преосталом делу поднетог захтева за заштиту законитости бранилац указује да је тужилац, након укидања прве ослобађајуће пресуде усвајањем жалбе јавног тужиоца, прекорачио и злоупотребио своја процесна овлашћења и изменио оптужницу, чиме суштински указује на повреду члана 409. ЗКП. Такође, истиче и да није било разлога да суд не дозволи да се из списа предмета не изузму незаконити докази - записник Завода за судску медицину у Нишу, у смислу члана 84. ЗКП, а поред тога наводи да није извршено вештачење новчанице од 1.000,00 динара која је пронађена код окривљеног, као ни узорак кесице у којој се налазила опојна дрога која је пронађена код окривљеног АА, а остало је нејасно где је пронађена спорна дрога и на шта се вештачење НЦКФ Ниш односи, а којим свим наводима бранилац оспорава доказну снагу обављеног вештачења и указује на погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање и учињену повреду закона из члана 440. ЗКП.

Како одредбом члана 485. став 4. ЗКП којом су прописани разлози због којих окривљени, односно његов бранилац, сходно правима која има у поступку у смислу члана 71. тачка 5) ЗКП, могу поднети захтев за заштиту законитости против правноснажне одлуке и поступка који је претходио њеном доношењу, није предвиђена могућност подношења овог ванредног правног лека због повреде закона из члана 409. и 440. ЗКП, то је Врховни суд захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног у овом делу оценио као недозвољен.

Из напред изнетих разлога, Врховни суд је на основу члана 491. став 1. и члана 487. став 1. тачка 2) у вези члана 485. став 4. ЗКП, донео одлуку као у изреци ове пресуде.

Записничар – саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Председник већа – судија

Марија Рибарић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Татјана Вуковић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић