По оцени Врховног суда у конкретном случају нису испуњени услови за одлучивање о ревизији учесника у поступку као изузетно дозвољеној у смислу члана 404. став 1. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“ број 72/11 ... 18/20 и 10/23 – други закон). Наведеном одредбом прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија). Према одредби става 2. овог члана о дозвољености и основаности ревизије из става 1. одлучује Врховни суд у већу од пет судија.

Имајући у виду да је побијаним решењем одбачен захтев учесника ББ за утврђење права на оставинској маси иза пок. АА, као неблаговремен, а да се посебном ревизијом указује на битне повреде одредаба парничног поступка и оспорава утврђено чињенично стање, што нису законски разлози за изјављивање посебне ревизије, то у конкретном случају нису испуњени услови за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној у смислу члана 404. став 1. ЗПП. Одредба члана 225. Закона о наслеђивању даје право повериоцу оставиоца да тражи одвајање заоставштине од имовине наследника, а члановима 226. и 227. истог закона уређују се последице одвајања заоставштине од имовине наследника, при чему се такав захтев може поднети у року од три месеца од дана отварања наслеђа. У конкретном случају не постоји потреба за новим тумачењем наведених материјално правних одредаба, нити постоји потреба за уједначавањем судске праксе.

Из наведених разлога Врховни суд је одлучио као у ставу првом изреке.

Одлучујући о дозвољености ревизије на основу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП у вези члана 30. став 2. Закона о ванпарничном поступку, Врховни суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Одредбом члана 27. став 2. Закона о ванпарничног поступку прописано је да у поступку у коме се одлучује о измовинско правним стварима ревизија је дозвољена под условима под којима се по Закону о парничном поступку може изјавити ревизија у имовинско правним споровима, ако овим или другим законом није друкчије одређено.

По члану 420. став 1. ЗПП, странке могу да изјаве ревизију и против решења другостепеног суда којим је поступак правноснажно окончан, а у поступку поводом ревизије против решења сходно се примењују одредбе овог закона о равизији против пресуде (став 6.). По члану 403. став 3. ЗПП, ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

За оцену права на ревизију против правноснажног решења другостепеног суда у ванпарничној ствари меродавна је вредност побијаног дела, којим је у овом случају одбачен као неблаговремен захтев учесника ББ за утврђење права на оставинској маси иза пок. АА, исплатом износа од 135.000,00 динара из оставинске масе и издвајањем непокретности по уговору о купопродаји, чија је купопродајна цена 16.000 евра. Како овако утврђена вредност побијаног дела очигледно не прелази ревизијски цензус од 40.000 евра у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења захтева, то је ревизија недозвољена.

На основу члана 413. ЗПП, Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке.

Председник већа – судија

Драгана Маринковић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић