Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужени-противтужилац је изјавио благовремену ревизију, због битних повреда одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права, позивајући се на одредбу члана 404. став 1. Закона о парничном поступку.

Одредбом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/2011 ... 10/2023) у вези одредбе члана 92. Закона о уређењу судова („Сл. гласник РС“, бр. 10/2023), прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).

По оцени Врховног суда, у конкретном случају није потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, нити је потребно уједначавање судске праксе, као ни ново тумачење права, па нису испуњени услови за одлучивање о посебној ревизији туженог-противтужиоца, прописани одредбом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку.

Предмет тражене правне заштите је испуњење уговора о зајму и уговора о извођењу радова. Побијана одлука којом је тужбени захтев тужиоца усвојен, донета је применом одредбе члана 557. Закона о облигационим односима, на основу утврђеног чињеничног стања да је између парничних странака закључен уговор о зајму, на основу ког је тужилац туженом предао износ од 5.000 евра са роком враћања од 45 дана, а да му тужени тај износ новца није вратио. Потраживање туженог-противтужиоца по основу уговора о извођењу радова оцењено је неоснованим за износ од 7.783 евра, имајући у виду да је, изведеним доказима, утврђено да тужилац туженом, на име изведених радова дугује 4.162 евра, у смислу одредбе члана 600, 629, 630. и 635. Закона о облигационим односима, што значи да је тужбени захтев туженог-противтужиоца за износ преко тог, неоснован. Тужени-противтужилац ревизијом указује на битне повреде одредаба парничног поступка и на погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање, што је без утицаја на одлучивање о посебној ревизији, имајући у виду да то нису разлози за њено изјављивање, прописани одредбом 404. став 1. Закона о парничном поступку.

На основу одредбе члана 404. став 2. Закона о парничном поступку, Врховни суд је одлучио као у ставу првом изреке.

Врховни суд је испитао дозвољеност ревизије у смислу одредбе члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку и утврдио да ревизија није дозвољена.

Одредбом члана 403. став 3. Закона о парничном поступку, прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Тужбу ради испуњења уговора тужилац је поднео 16.09.2020. године, а вредност предмета спора по тужби је 5.000,00 динара, док је противтужбу, такође ради испуњења уговора, тужени-противтужилац поднео 19.01.2021. године, а вредност предмета спора побијаног дела по противтужби је 7.783 евра.

Имајући у виду да је ово имовинскоправни спор у ком вредност предмета спора побијаног дела, како по тужби тако и по противтужби, не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, следи да ревизија туженог-противтужиоца није дозвољена у смислу одредбе члана 403. став 3. Закона о парничном поступку.

На основу одредбе члана 413. Закона о парничном поступку, Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке.

Председник већа – судија

Гордана Комненић,с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић