Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужени је, због погрешне примене материјалног права, благовремено изјавио ревизију предвиђену чланом 404. ЗПП (посебна ревизија).

По оцени Врховног суда, посебна ревизија туженог у овом спору је дозвољена ради уједначавања судске праксе, због чега је на основу члана 404. ЗПП, одлучено као у првом ставу изреке.

Одлучујући о изјављеној ревизији, на основу члана 408. ЗПП, Врховни суд је нашао да је ревизија туженог основана.

У спроведеном поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању, тужилац је власник парцеле .../... површине 359 м2 у КО ... . Означена парцела је Планом генералне регулације простора у западном делу града на подручју Телепа у Новом Саду („Службени лист Града Новог Сада“ број 27/22 ... 64/23) у целости предвиђена за јавну парковску површину, која има планирани директни приступ са јавних саобраћајних површина – улице Булевар Патријарха Павла и улице Кларе Фејеш. Део те парцеле у површини од 35 м2 налази се између ограде коју је тужилац поставио и која представља фактичку регулациону линију која тај део одваја од преосталог дела предметне парцеле, коју тужилац држи и користи. По процени пореске управе, тржишна вредност 1 м2 спорне парцеле износи 68.540,00 динара, а по налазу вештака 90.000,00 динара.

На основу тако утврђеног чињеничног стања, нижестепени судови су утврдили право јавне својине туженог на делу спорне парцеле у површини од 35 м2 и обавезали га да тужиоцу исплати накнаду за тај део у висини његове тржишне вредности утврђене вештачењем. По становишту судова, тужилац има право на накнаду за део предметне парцеле у означеној површини у смислу члана 1. Протокола 1. уз Европску конвенцију за заштиту људских права и основних слобода, јер је тај део приведен намени предвиђеној планским актом и тако одузет тужиоцу без доношења решења о експропријацији (фактички експроприсан), а тужена је на тај начин стекла право јавне својине сагласно члану 10. став 10. Закона о јавној својини.

По оцени Врховног суда, основани су наводи ревидента да су нижестепени судови у овом спору погрешно применилиматеријално право и да зато чињенично стање није у потпуности и правилно утврђено.

Према одредби члана 2. став 1. тачка 48. Закона о планирању и изградњи, површина јавне намене је простор одређен планским документом за уређење или изградњу објеката јавне намене или јавних површина за које је предвиђено утврђење јавног интереса у складу са посебним законом (улице, тргови, паркови и друго). Спорна парцела је Планом генералне регулације простора у западном делу града на подручју Телепа у целости предвиђена за јавну парковску површину. Јавни паркови су, сходно члану 10. став 2. Закона о јавној својини, добра у општој употреби јер су због своје природе намењене коришћењу свих, и према ставу 10. тог члана су у својини јединице локалне самоуправе на чијој територији се налазе.

Међутим, у овом спору се за сада не може прихватити закључак нижестепених судова да је део спорне парцеле у површини од 35 м2 фактички приведен планској намени и да је на тај начин одузет од тужиоца, и тако постао средство у јавној својини туженог. Означена површина је простор између ограде којом је одвојен преостали део парцеле (у површини од 324 м2), на којем тужилац врши сва својинска овлашћења из члана 3. став 1. Закона о основама својинско правних односа и регулационе линије у значењу из члана 2. став 1. тачка 60. Закона о планирању и изградњи – линије која раздваја површину одређене јавне намене (у овом случају парцелу .../... КО ...) од површине предвиђене за друге јавне и остале намене. Ограду је на том месту поставио тужилац, не пратећи регулациону линију на којој је, поштујући правила из члана 37. Правилника о општим правилима за парцелацију, регулацију и изградњу („Службени гласник РС“, бр. 22/15), могао поставити зидану и другу врсту ограде.

Из тих разлога, обе нижестепене пресуде су укинуте у делу којим је усвојен тужбени захтев и у том делу предмет враћен првостепеном суду на поновно суђење.

У поновљеном суђењу првостепени суд ће, на основу чињеница утврђених до сада изведеним доказима, поуздано утврдити да ли је део спорне парцеле у површини од 35 м2 фактички приведен планској намени и тако постао добро у општој употреби – јавни парк који је намењен коришћењу свих, или је коришћење тог дела парцеле од стране неограниченог броја лица омогућио тужилац тако што је поставио ограду мимо регулационе линије која раздваја површину јавне намене (улицу), од површине за остале, односно друге јавне намене. Та чињеница је, по становишту ревизијског суда, битна за одлуку како о тужбеном захтеву за исплату накнаде по основу фактичке експропријације, која настаје незаконитим заузимањем непокретности у приватној својини од стране државне и локалне власти ради јавних потреба, без формалне одлуке о експропријацији и исплати новчане накнаде, тако и о захтеву за утврђење права јавне својине туженог на том делу спорне парцеле.

Укинуте су и одлуке о трошковима поступка јер зависи од коначног исхода спора.

Са свега наведеног, на основу члана 416. став 2. ЗПП, одлучено је као у другом ставу изреке.

Председник већа - судија

Бранислав Босиљковић,с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић