Кзз 600/2026 2.4.1.21.2.3.11 недозвољени разлози

Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Кзз 600/2026
28.05.2026. година
Београд

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Светлане Томић Јокић, председника већа, Бојане Пауновић, Александра Степановића, Татјане Вуковић и Јасмине Васовић, чланова већа, са саветником Сањом Живановић, записничаром, у кривичном предмету окривљеног Милана Магличића, због кривичног дела убиство из члана 113. КЗ, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног Милана Магличића, адвоката Бранислава Манића, поднетом против правноснажне пресуде Апелационог суда у Београду Кж1 1126/25 од 21.01.2026. године, у седници већа одржаној дана 28.05.2026. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољен, захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног окривљеног Милана Магличића, адвоката Бранислава Манића, поднет против правноснажне пресуде Апелационог суда у Београду Кж1 1126/25 од 21.01.2026. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Смедереву К 44/24 од 09.09.2025. године окривљени Милан Магличић оглашен је кривим због кривичног дела убиство из члана 113. КЗ и осуђен на казну затвора у трајању од 8 (осам) година, у коју му се урачунава време проведено у притвору од 27.08.2024. године па до упућивања окривљеног у завод за извршење кривичних санкција на издржавање казне. Истом пресудом, окривљеном је на основу члана 87. КЗ, изречена мера безбедности одузимања предмета и то ножа описаног у изреци пресуде. Окривљени је обавезан на плаћање трошкова кривичног поступка о чијој висини ће суд одлучити посебним решењем. Оштећени AA и ББ, родитељи покојног ВВ, и оштећени ГГ и ДД, сестра и брат покојног ВВ, су упућени да имовинскоправне захтеве остваре у парничном поступку.

Пресудом Апелационог суда у Београду Кж1 1126/25 од 21.01.2026. године усвојена је жалба јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Смедереву и преиначена пресуда Вишег суда у Смедереву К 44/24 од 09.09.2025. године, само у погледу одлуке о казни, тако што је Апелациони суд у Београду окривљеног Милана Магличића, због кривичног дела убиство из члана 113. КЗ, због ког је првостепеном пресудом оглашен кривим, осудио на казну затвора у трајању од 12 (дванаест) година затвора, у коју му се урачунава време проведено у притвору од 27.08.2024. године па надаље, док је жалба браниоца окривљеног Милана Магличића, адвоката Бранислава Манића, одбијена као неоснована и првостепена пресуда, у непреиначеном делу, потврђена.

Против правноснажне пресуде другостепеног суда захтев за заштиту законитости благовремено је поднео бранилац окривљеног Милана Магличића, адвокат Бранислав Манић, због повреде кривичног закона из члана 439. тачка 3) ЗКП, са предлогом да Врховни суд усвоји захтев за заштиту законитости и преиначи побијану пресуду тако што ће окривљеног Милана Магличића осудити на блажу казну затвора или укине побијану пресуду и предмет врати другостепеном суду на поновно одлучивање.

Врховни суд је у седници већа, одржаној у смислу одредаба члана 486. став 1. и члана 487. став 1. ЗКП, размотрио списе предмета са захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног Милана Магличића, адвоката Бранислава Манића, па је нашао:

Захтев за заштиту законитости је недозвољен.

Бранилац окривљеног Милана Магличића, адвокат Бранислав Манић, захтев за заштиту законитости подноси због повреде кривичног закона из члана 439. тачка 3) ЗКП која, у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП, представља законом дозвољен разлог због ког окривљени преко браниоца може поднети захтев за заштиту законитости.

Образлажући наведену повреду закона, бранилац у захтеву наводи да је другостепени суд, приликом одмеравања казне окривљеном пропустио да на адекватан начин цени олакшавајуће околности и то: његову старосну доб, односно чињеницу да је окривљени рођен 1949. године, да раније никада није осуђиван, да је реч о породичном човеку који има двоје пунолетне деце и троје унучади, да је кривично дело учинио у стању битно смањене урачунљивости и да је приликом критичног догађаја од стране оштећеног задобио ударце у пределу главе и то ногаром столице, што, према мишљењу браниоца, битно мења динамику сукоба и такође указује на то да је критичном приликом и окривљени био жртва напада, што је морало бити цењено као значајна олакшавајућа околност, имајући притом у виду провокације оштећеног и околности напада. Наведене олакшавајуће околности, према мишљењу браниоца, представљају нарочито олакшавајуће околности, које је другостепени суд био у обавези да цени у смислу одредби члана 56. и 57. ЗКП и окривљеног осуди на блажу казну затвора, па је пропуштајући да то учини повредио закон на штету окривљеног када га је осудио на казну затвора у трајању од дванаест година, која обзиром на његову животну доб, фактички представља казну доживотног затвора и има карактер чисте одмазде, што је у супротности са сврхом кажњавања, у смислу одредбе члана 42. КЗ.

Из изнетих навода, према налажењу Врховног суда, произилази да бранилац окривљеног Милана Магличића, у захтеву само формално означава повреду кривичног закона из члана 439. тачка 3) ЗКП јер истицањем да другостепени суд није правилно одмерио казну с обзиром на чињенице које утичу да казна буде мања, суштински указује на повреду закона из члана 441. став 1. ЗКП, док истицањем да су сведоци ЂЂ и ЕЕ били противречни у својим исказима у погледу броја одлазака окривљеног до возила, што је другостепени суд, без разјашњавања ове противречности и одбијања предлога одбране за реконструкцију догађаја, користио за конструкцију упорности окривљеног као отежавајуће околности, указује на погрешно или непотпуно утврђено чињенично стање, односно повреду закона из члана 440. ЗКП.

Како повреде закона из члана 440. и 441. став 1. ЗКП, на које бранилац указује изнетим наводима, не представљају законске разлоге прописане одредбом члана 485. став 4. ЗКП, због којих окривљени преко браниоца може поднети захтев за заштиту законитости, Врховни суд је захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Милана Магличића, адвоката Бранислава Манића, оценио као недозвољен

Из изнетих разлога, Врховни суд је, на основу члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП у вези члана 485. став 4. ЗКП, одлучио као у изреци решења.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Председник већа-судија

Сања Живановић,с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Светлана Томић Јокић,с.р.

За тачност отправка

Заменик упрaвитеља писарнице

Миланка Ранковић