Врховни суд је, на основу члана 486. став 1. и 487. став 1. ЗКП одржао седницу већа на којој је размотрио списе предмета заједно са поднетим захтевом за заштиту законитости, па је донео одлуку као у изреци, налазећи да је захтев недозвољен.

Одредбом члана 484. Законика о кривичном поступку, прописано је да се у захтеву за заштиту законитости мора навести разлог за његово подношење (члан 485. став 1. ЗКП).

Када се захтев подноси због повреде закона (члан 485. став 1. тачка 1) ЗКП), окривљени преко свог браниоца, а и сам бранилац који у корист окривљеног предузима све радње које може предузети окривљени (члан 71. тачка 5) ЗКП), такав захтев може поднети само из разлога прописаних одредбом члана 485. став 4. ЗКП, дакле због повреда одредаба члана 74, члана 438. став 1. тачка 1.) и 4.) и тачка 7.) до 10.) и став 2. тачка 1), члана 439. тачка 1.) до 3.) и члана 441. став 3. и 4, учињених у првостепеном поступку и у поступку пред апелационим - другостепеним судом.

Бранилац окривљеног у поднетом захтеву истиче да је побијаним решењима учињена повреда закона из члана 485. став 1. тачка 1. ЗКП у вези члана 485. став 2. ЗКП, која је општег карактера, не наводећи при томе ниједну повреду закона из члана 485. став 4. ЗКП због које је подношење овог ванредног правног лека дозвољено окривљенима преко бранилаца, док у образложењу захтева указује на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2. ЗКП истицањем да побијана решења не садрже разлоге о одлучним чињеницама, да суд није образложио из чега произлази оправдана сумња да је окривљени извршио кривично дело већ је засновао свој закључак о постојању оправдане сумње на оптужници, при чему није образложио ни због чега сматра да оптужница испуњава захтеве из члана 332. ЗКП, нити због чега сматра да су наводи одбране правно неосновани, а што према ставу браниоца није у складу са сврхом члана 337. ЗКП.

Како, дакле, изложеним наводима захтева бранилац окривљеног не указује на било коју повреду закона из члана 485. став 4. ЗКП, већ у суштини указује на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2. ЗКП, и оспорава процесно-правне одредбе ЗКП, које регулишу испитивање оптужнице и потврђивање оптужнице, прописане одредбама члана 337. и 341. ЗКП, које повреде у смислу члана 485. став 4. ЗКП не представљају дозвољени разлог за подношење овог ванредног правног лека окривљенима преко бранилаца због повреде закона, то је Врховни суд поднети захтев одбацио као недозвољен.

Са свега изложеног, а на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2) у вези члана 485. став 4. ЗКП, донета је одлука као у изреци.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Председник већа-судија

Снежана Меденица, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Милена Рашић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић