Врховни суд је у седници већа, испитујући захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног у смислу одредби члана 487. Законика о кривичном поступку, оценио да је захтев недозвољен и нема законом прописан садржај, из следећих разлога:

Одредбом члана 484. ЗКП прописано је да се у захтеву за заштиту законитости мора навести разлог за његово подношење (члан 485. став 1. ЗКП). Када се захтев подноси због повреде закона (члан 485. став 1. тачка 1. ЗКП) окривљени преко свог браниоца, а и сам бранилац који у корист окривљеног предузима све радње које може предузети окривљени (члан 71. тачка 5. ЗКП), такав захтев може поднети само из разлога прописаних одредбом члана 485. став 4. ЗКП, дакле ограничено је право окривљеног и његовог браниоца на подношење захтева за заштиту законитости у погледу разлога због којих могу поднети овај ванредни правни лек и то таксативним набрајањем повреда закона које су учињене у првостепеном поступку и у поступку пред апелационим, односно другостепеним судом и то због повреда одредаба члана 74, члана 438. став 1. тачка 1) и 4) и тачка 7) до 10) и став 2. тачка 1), члана 439. тачка 1) до 3) и члана 441. став 3. и 4. ЗКП.

При томе, обавеза навођења разлога за подношење захтева због повреде закона (члан 485. став 1. тачка 1) ЗКП), подразумева не само формално означавање о којој повреди закона се ради, већ и указивање на то у чему се она састоји.

Бранилац окривљеног АА, адвокат Бранислав Ликсаревић у захтеву за заштиту законитости суштински истиче да није доказано да је окривљени извршио предметно кривично дело, наводећи да су окривљени и законска заступница малолетног оштећеног ББ, мајка ВВ, постигли споразум да окривљени доспеле рате по пресуди Основног суда у Неготину П2 бр.264/23 од 20.03.2024.године, почев од 23.11.2023.године до 20.03.2024.године, исплати у ратама, чим почне да добија плату, јер се тек био запослио. У прилог својим наводима бранилац је указао и на то да је окривљени након престанка брачне заједнице са мајком детета, редовно куповао све што је било потребно за свог сина, по упуствима своје бивше супруге ВВ, а што је чинио све до фебруара 2024.године, када му је забранила да долази у ..., где је живела са дететом.

По оцени Врховног суда, на овај начин бранилац окривљеног суштински оспорава утврђено чињенично стање, односно повреду закона из члана 440. ЗКП, полемишући са чињеницама утврђеним у правноснажним пресудама и указујући на погрешну оцену доказа од стране нижестепених судова.

У осталом делу захтева бранилац окривљеног наводи да је првостепени суд неосновано одбио доказни предлог одбране за саслушање сведока ГГ, која је била присутна дана 20.03.2024.године у кући у ..., када је окривљени постигао споразум са својом бившом супругом, чиме бранилац суштински указује на повреду закона из члана 395. ЗКП. Бранилац истиче и повреду закона из члана 16. ЗКП, из разлога што суд није образложио разлоге због чега је одбио наведени доказни предлог, па је на тај начин окривљеном ускраћено право да изведе доказе у своју корист.

Како повреде закона из члана 16., 395. и 440. ЗКП не представљају законске разлоге због којих је у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП, дозвољено подношење захтева за заштиту законитости окривљеном и његовом браниоцу, то је овај суд захтев браниоца окривљеног у овом делу оценио као недозвољен.

У осталом делу захтева бранилац окривљеног је означио повреду закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, која представља законом дозвољени разлог за подношење захтева за заштиту законитости. Међутим, у образложењу захтева бранилац не конкретизује у чему се наведена повреда закона састоји, односно не наводи због чега сматра да дело за које је окривљени оглашен кривим није кривично дело. Одредба члана 484. ЗКП налаже обавезу навођења у захтеву за заштиту законитости разлога за његово подношење, а што у случају истицања повреде закона (члан 485. став 1. тачка 1. ЗКП), по налажењу овог суда, подразумева не само формално опредељење о којој повреди закона је реч, већ и образложење у чему се та повреда конкретно састоји. С тога је Врховни суд нашао да захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, адвоката Бранислава Ликсаревића у овом делу нема законом прописан садржај, у смислу одредбе члана 484. ЗКП.

Из изнетих разлога, Врховни суд је на основу одредби члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП у вези члана 485. став 4. ЗКП и члана 487. став 1. тачка 3) у вези члана 484. ЗКП, одлучио као у изреци овога решења.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Председник већа-судија

Немања Симићевић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Милена Рашић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић