Против правоснажне пресуде донете у другом степену, тужиља је благовремено изјавила ревизију, због погрешне примене материјалног права.

Испитујући правилност побијане пресуде, на основу члана 408. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“, бр. 72/11... 10/23) Врховни суд је нашао да је ревизија основана.

У спроведеном поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању, тужиља је била у радном односу на одређено време код тужене на радном месту ... за АОП-.... Решењем тужене од 05.05.2005. године, тужиљи је престао радни однос са 06.06.2005. године, због престанка потребе за њеним радом. По доношењу тог решења, тужиља је поднела тужбу против тужене ради поништаја решења о престанку радног односа и враћања на рад. Тужбени захтев тужиље је усвојен пресудом Врховног касационог суда од 16.11.2011. године, којом су преиначене другостепена и првостепена пресуда и поништено као незаконито решење тужене од 03.06.2005. године и тужена обавезана да тужиљу врати на рад и распореди је на одговарајуће радно место и повери јој радне задатке који одговарају њеној стручној спреми и радном искуству у року од осам дана по пријему пресуде под претњом принудног извршења. У осталом делу за накнаду штете због изгубљене зараде, нижестепене пресуде су укинуте и предмет враћен првостепеном суду на поновно суђење. Правноснажном пресудом од 14.05.2013. године, тужена је обавезана да тужиљи на име неисплаћених зарада за период од 06.06.2005. године до 31.03.2012. године исплати претрпљену штету а правноснажном пресудом од 25.11.2016. године, обавезана је да тужиљи по истом основу исплати накнаду штете за период од 01.04.2012. године до 30.06.2016. године. Тужиља је 20.04.2012. године, на основу правноснажне пресуде, поднела предлог за извршење, на основу ког предлога је донето решење о извршењу 17.05.2012. године. Овим решењем наложено је туженој као извршном дужнику да тужиљу као извршног повериоца врати на рад у року од пет радних дана по пријему решења, под претњом кажњавања. Закључком од 19.09.2012. године, закључен је извршни поступак услед намирења извршног повериоца. Наведени закључак је истакнут на огласној табли суда 11.09.2012. године, скинут са огласне табле 19.09.2012. године, а спис предмета архивиран 11.01.2016. године.

Тужиља је била пријављена као незапослено лице у периоду од 22.06.2005. године с тим да је у временском периоду од 07.06.2005. године до 06.06.2006. године била корисник новчане накнаде. Висина изгубљене зараде тужиље за период од 01.07.2016. године до 31.05.2019. године, са увећаном зарадом на име минулог рада, утврђена је из налаза и мишљења судског вештака економско-финансијске струке, којим је утврђена и висина јубиларне награде коју би тужиља остварила за 40 година рада у радном односу код тужене.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања, применом члана 164. Закона о раду, те члана 154. став 1. и 155. Закона о облигационим односима, првостепени суд је усвојио тужбени захтев тужиље. По становишту тог суда, доношењем незаконитог решења о престанку радног односа, тужена је повредила право тужиље као запослене па је одговорна за штету коју је тужиља претрпела у висини зарада које би остварила у утуженом периоду у ком тужена тужиљу није вратила на рад.

Другостепени суд је закључио да је на правилно утврђено чињенично стање првостепени суд погрешно применио материјално право и да се закључак првостепеног суда не може прихватити, те је првостепену пресуду преиначио и одлучио одбијањем тужбеног захтева. Овакву одлуку другостепени суд је донео применом одредби члана 237. и 238. те члана 75. и 77. Закона о извршењу и обезбеђењу („Службени гласник РС“ бр. 37/11...139/14), који је важио у време покретања извршног поступка од стране тужиље ради враћања на рад. Наиме, одлучни значај другостепени суд је дао чињеници да је закључком извршног суда од 19.09.2012. године закључен извршни поступак а која одлука се у смислу члана 77. Закона о извршењу и обезбеђењу доноси по намирењу извршног повериоца.

Основано се ревизијом тужиље указује на погрешну примену материјалног права од стране другостепеног суда.

Наиме, правне последице незаконитог престанка радног односа, што је овде случај, прописане су одредбом члана 191. Закона о раду, тако што ако суд у току поступка утврди да је запосленом престао радни однос без правног основа, на захтев запосленог, одлучиће да се запослени врати на рад, да му се исплати накнада штете и уплате припадајући доприноси за обавезно социјално осигурање за период у ком запослени није радио (став 1.).

Сходно цитираној законској одредби, враћање запосленог на рад у случају незаконнитог престанка радног односа, јесте право запосленог, као и право да захтева накнаду штете у виду изосталих зарада од момента доношења незаконитог решења о престанку радног односа па све до враћања на рад. Када запослени радник исходује правноснажну пресуду о враћању на рад а послодавац не изврши добровољно ту пресуду, запосленом стоји на располагању покретање поступка принудног извршења, по протеку париционог рока (рок за добровољно извршење обавезе). Поступак извршења ради враћања запосленог на рад прописан је Законом о извршењу и обезбеђењу у одредбама члана 381-385 тог закона. У погледу начина спровођења извршења, одредбом члана 383. Закона о извршењу и обезбеђењу предвиђено је да се извршење ради враћања запосленог на рад спроводи изрицањем новчане казне послодавцу и његовом одговорном лицу. У решењу о извршењу одређује се примерени рок за враћање запосленог – извршног повериоца на рад и одређује се извршном дужнику новчана казна у одређеном износу ако радњу не предузме у року. На предлог извршног повериоца суд ће истовремено са доношењем решења о извршењу новчане казне (због непоступања извршног повериоца по решењу) донети ново решење којим се одређује нови примерени рок за враћање запосленог на рад или распоређивање на одређене послове и изриче нова новчана казна извршном дужнику, виша од претходних, која ће бити извршена опет под условом да радњу не предузме у року. Овај поступак се понавља све док послодавац не изврши своју обавезу. Када послодавац врати запосленог на рад, он је извршио радњу на коју је обавезан а о чему је дужан да суду приложи доказе. Извршни поступак се окончава обуставом или закључењем. У овом другом случају, одлука се доноси у ситуацији када је извршни поверилац намирен, односно када је враћен на рад.

У конкретном случају, тужиља потражује накнаду штете због незаконитог престанка радног односа, тврдећи да је тужена није вратила на рад. Тужиља ову накнаду потражује за период од јуна 2016. године до маја 2019. године, а решење о закључењу извршног поступка је донето пре тога- 19.03.2012. године. Стога је одлучна чињеница у овој правној ствари, од које зависи право тужиље на накнаду штете, да ли је тужена тужиљу вратила на рад у извршном поступку. Првостепени суд је, када је донео одлуку о усвајању тужбеног захтева, пошао од тога да тужена током поступка није оспорила чињеницу да тужиљу није вратила на рад. Другостепени суд је, међутим, ценио решење о закључењу извршног поступка које се доноси у ситуацији када је извршење спроведено и на основу њега закључио да тужиља јесте враћена на рад, што њен тужбени захтев чини неоснованим.

Овакав закључак другостепеног суда за сада се не може прихватити као правилан будући да је исти донет без увида у списе извршног предмета. По оцени Врховног суда, тек након увида у те списе, односно исправе на основу којих је наведени закључак донет, може се са извешношћу утврдити ова чињеница. Ово све тим пре када се има у виду да тужена током поступка није оспорила да тужиља није враћена на рад.

Стога ће другостепени суд у поновном поступку отклонити недостатке на које је указано овим решењем ради утврђења чињеница које су од значаја за доношење одлуке о тужбеном захтеву тужиље за накнаду штете. Укинута је и одлука о трошковима поступка јер зависи од коначног исхода спора.

Из изложених разлога, Врховни суд је одлучио као у изреци, на основу члана 416. став 2. ЗПП.

Председник већа - судија

Гордана Комненић,с.р.

За тачност отправка

Заменик упрaвитеља писарнице

Миланка Ранковић