Против правноснажне пресуде донесене у другом степену тужена је благовремено изјавила ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Испитујући побијану пресуду на основу члана 408. ЗПП, Врховни касациони суд је нашао да је ревизија неоснована.

У поступку доношења побијане пресуде нема битне повреде из поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности, а због повреде поступка из тачке 12.исте законске одредбе на коју се указује у ревизији, ревизија се сагласно члану 407. став 2. ЗПП не може изјавити.

Према утврђеном чињеничном стању, дана 12.06.2007. године закључен је уговор о средњорочном кредиту, кредитна партија бр. ..., између тужиље, корисника кредита ДОО ВВ ... и тужене као првог јемца-платца и ГГ као другог јемца-платца. Овим уговором, кориснику кредита дат је средњовечни кредит у износу од 40.779.400,00 динара, што је по средњем курсу на дан одобрења кредита износило 500.000 евра, са роком враћања од 36 месеци од дана пуштања прве транше, укуључујући и грејс период који траје 12 месеци. Истог дана, закључен је уговор о јемству бр. ... између тужиље (банке) и тужене као јемца-платца првог, којим је констатовано да је јемац-платац упознат са условима под којима је одобрен наведени кредит, да јемац-платац у целости прихвата наведене услове и обавезује се да ће измирити све доспеле обавезе корисника кредита уколико то не учини корисник кредита, те да ће предати банци две потписане соло менице, уз овлашћење банци да менице може попунити и поднети их на исплату на износ свих доспелих ненаплаћених обавеза корисника кредита. Тужиља и корисник кредита су дана 06.08.2010. године закључили споразум о регулисању дуга по овом средњорочном кредиту којим је утврђено да укупно стање дуга износи 353.036,41 евро са обрачунатом каматом за период од 01.07.2010. године до дана закључења споразума, те да ће корисник кредита ово дуговање измирити у року од 60 месеци од датума закључења споразума и грејс периодом од три месеца, исплатом у динарској противвредности по средњем курсу НБС на дан измирења обавезе. У члану 13. уговора је наведено да се јемци-платци први и други обавезују да на име инструмента обезбеђења уредног измирења обавеза по овом уговору предају банци две потписане соло менице, те да овлашћују банку да их може попунити са клаузулом „без протеста“ и поднети на наплату до износа доспеле обавезе. Тужена је 06.08.2010. године потписала изјаву којом овлашћује банку да у случају неуредног извршења обавеза по наведеном споразуму попуни менице јемца-платца са клаузулом „без протеста“ у висини доспелих обавеза и исте наплати. Тужиља и корисник кредита су 03.09.2008. године закључили уговор о краткорочном кредиту којим је кориснику дат кредит у износу од 87.384,00 евра са роком враћања од 12 месеци и грејс период који за главницу траје шест месеци од датума пуштања кредита у течај, да би 06.08.2010. године закључили и споразум о регулисању овог дуга којим је утврђено да укупно стање дуга на дан закључења овог споразума износи 76.699,15 евра са обрачунатом каматом до дана закључења споразума. Истог дана закључен је и уговор о јемству уз овај уговор и споразум о регулисању дуга између тужиље и тужене као јемца- платца, којим се тужена обавезала да достави банци три потписане менице и овласти банку да их може попунити са клаузулом „без протеста“ и поднети на наплату по доспелости потраживања, а тужена се обавезала да ће на први позив банке, испунити доспелу обавезу дужника. Корисник кредита није измирио обавезе у року. Решењем Привредног суда у Зрењанину од 15.08.2014. године тужиљи као извршном повериоцу, додељена је непокретност извршног дужника ДОО ВВ ..., те је констатовано да поверилац је тиме намирен за износ од 38.310.246,00 динара, а како је решењем истог суда од 22.12.2015. године против истог дужника, повериоцу додељен пашњак површине 02,30 ара, то је констатовано да је тиме додатно поверилац намирен за износ од 50.094,00 динара. Потраживање тужиље по меници која се односи на уговор о средњовечном кредиту на дан 29.02.2016. године износи 26.217.194,40 динара или 212.284,22 евра који износ представља главницу, будући да је у извршном поступку пред Привредним судом намирена камата и део главнице. Потраживање по другој меници односи се на уговор о краткорочном кредиту и обухвата дуг на име главнице и обрачунате затезне камате у укупном износу од 10.344.192,22 динара или 92.756,41 евро.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања усвојен је тужбени захтев и решење о извршењу одржано на снази за износ главног дуга од 305.040,63 евра са затезном каматом обрачунатом по стопи прописаној Законом о затезној камати у периодима ближе назначеним у изреци побијане пресуде, са закључком судова да је тужена као јемац-платац у обавези да тужиљи по основу закључених уговора исплати неисплаћени део обавезе корисника кредита.

Разлози ревизије којима се указује на погрешну примену материјалног права нису основани.

Тужена је јемац-платац и по члану 1004. став 3. ЗОО одговара повериоцу као главни дужник за целу обавезу. Поверилац може захтевати њено испуњење било од главног дужника, било од јемца или од обојице у исто време (солидарно јемство). Супротно наводима ревизије којима се указује на ништавост издатих меница, као веродостојних исправа, правилан је закључак судова да тачност уписаног износа меничне своте, није разлог за ништавост менице у смислу члана 108. у вези члана 1. тачка 2. Закона о меници, а да је тужена као дужник у овој парници доказала да је обавеза нижа од уписане, те је вештачењем утврђен стварни износ меничног дуга тужене. У вези навода ревизије да је уговор између главног дужника и тужиље раскинут, Врховни касациони суд налази да та чињеница није од значаја за одлуку у овој парници. Наиме, раскидом уговора о кредиту, тужена као дужник, односно јемац-платац, не ослобађа се обавезе враћања зајма, јер страна која је извршила уговор ( у овом случају банка) има право да јој се врати оно што је дала сагласно члану 132. став 2. ЗОО.

Из напред изнетих разлога, применом члана 414. ЗПП одлучено је као у изреци.

Председник већа – судија

Љубица Милутиновић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић