.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 927/2019
01.10.2019. година
Београд
У ИМЕ НАРОДА
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Зорана Таталовића, председника већа, Радмиле Драгичевић Дичић, Соње Павловић, Радослава Петровића и Биљане Синановић, чланова већа, са саветником Јеленом Петковић Милојковић, као записничарем, у кривичном предмету окривљених АА и ББ, адвоката Дејана Мраковића, због кривичног дела проневера из члана 364. став 1. КЗ, поднетом против правноснажних пресуда Основног суда у Чачку К 503/17 од 07.11.2018. године и Вишег суда у Чачку Кж1 28/19 од 09.04.2019. године, у седници већа одржаној дана 01.10.2019. године, једногласно је донео
П Р Е С У Д У
ОДБИЈА СЕ као неоснован захтев за заштиту законитости браниоца окривљених АА и ББ, поднет против правноснажних пресуда Основног суда у Чачку К 503/17 од 07.11.2018. године и Вишег суда у Чачку Кж1 28/19 од 09.04.2019. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Чачку К 503/17 од 07.11.2018. године, окривљени АА оглашен је кривим због кривичног дела проневера из члана 364. став 1. КЗ, за које му је изречена условна осуда тако што му је утврђена казна затвора у трајању од осам месеци и истовремено одређено да се изречена казна неће извршити уколико окривљени у року проверавања од две године по правоснажности пресуде не учини ново кривично дело, а окривљени ББ оглашен је кривим због извршења кривичног дела крађе из члана 203. став 1. КЗ, за које му је утврђена казна затвора у трајању од шест месеци и истовремено одређено да се изречена казна неће извршити уколико окривљени у року проверавања од две године по правоснажности пресуде не учини ново кривично дело.
Истом пресудом обавезани су окривљени АА и ББ да плате на име паушала износе од по 5.000,00 динара, да као солидарни дужници на име трошкова поступка насталих пред Основним јавним тужилаштвом у Чачку плате износ од 4.746,00 диинара све у року од 15 дана по правноснажности пресуде под претњом извршења, као и да као солидарни дужници оштећеном на име трошкова поступка за заступање пуномоћника исплате износ који ће бити накнадно утврђен посебним решењем.
Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљених АА и ББ, адвокат Дејан Мраковић, због повреде закона из члана 439. став 1. тачка 1) и 2) ЗКП, а из образложења произилази да је захтев поднет и због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд побијане пресуде укине и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање.
Разматрајући захтев за заштиту законитости, на седници већа одржаној сходно одредбама члана 487. и 488. ЗКП, Врховни касациони суд је нашао да је захтев изјављен од овлашћеног лица, благовремен и дозвољен.
Након што је примерак захтева за заштиту законитости, у смислу члана 488. став 1. ЗКП, доставио Републичком јавном тужиоцу, Врховни касациони суд је одржао седницу већа о којој, у смислу члана 488. став 2. ЗКП, није обавестио јавног тужиоца и браниоца, јер веће није нашло да би њихово присуство седници било од значаја за доношење одлуке.
На седници већа Врховни касациони суд је размотрио списе предмета, са пресудама против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је по оцени навода у захтеву нашао:
Захтев за заштиту законитости је неоснован.
Бранилац окривљених АА и ББ у захтеву наводи да је ступањем на снагу Закона о изменама и допунама Кривичног законика („Службени гласник РС“ бр. 94/16 од 24.11.2016. године), дана 01.03.2018. године кривично дело проневере из члана 364. став 1. КЗ за које је окривљени АА оглашен кривим у овом кривичном поступку престало да постоји у време доношења првостепене пресуде, због чега је дошло до повреде члана 5. став 2. КЗ јер је овај окривљени оглашен кривим за дело које по закону није кривично дело. Надаље, бранилац окривљених АА и ББ у захтеву наводи да се побијане пресуде заснивају на доказу на коме се према одредбама ЗКП пресуда не може заснивати – на ЦД снимцима о снимању камерама на радном месту ... школе, јер је тим снимањем директно повређено уставом загарантовано право на рад сходно члану 60. Устава РС, па је наведени доказ недозвољен доказ.
Изнете наводе захтева, Врховни касациони суд оцењује неоснованим. Наиме, наводе садржане у захтеву за заштиту законитости бранилац окривљених АА и ББ истицао је и у жалби изјављеној против првостепене пресуде, а другостепени суд је нашао да су ти жалбени наводи неосновани и у образложењу пресуде је дао јасне и довољне разлоге да у односу на окривљеног АА није дошло до повреде члана 5. КЗ (страна 4. став 3. и 4. и страна 5. став 1. и 2. другостепене пресуде), као и да сигурносне камере школе представљају надзорне камере на јавном месту и у јавној установи, због чега се не могу сматрати недозвољеним доказима (страна 3. став 2. другостепене пресуде), које Врховни касациони суд у свему прихвата и у смислу одредбе члана 491. став 2. ЗКП, на њих упућује.
У захтеву за заштиту законитости браниоца окривљених АА и ББ, наводи се и да првостепени и другостепени суд праве правну конструкцију саизвршилаштва у односу на оба окривљена иако је умишљај окривљеног АА усмерен на проневеру, а умишљај окривљеног ББ на крађу, кроз извршење радњи описаних у изреци пресуде. У захтеву се надаље наводи да је суд погрешно нашао да је умишљај окривљеног АА усмерен ка томе да себи и другоме прибави противправну имовинску корист јер према законском опису кривичног дела за које је овај окривљени оглашен кривим, при извршењу овог кривичног дела не може се имати умишљај да се и себи и другом прибави противправна имовинска корист, нарочито из разлога што не постоји доказ присвајања у односу на овог окривљеног.
По налажењу Врховног касационог суда, окривљени АА и окривљени ББ оглашени су кривим због извршења различитих кривичних дела, која нису квалификована као кривична дела учињена у саизвршилаштву, тако да су наводи захтева за заштиту законитости браниоца ових окривљених којима се указује на погрешну правну конструкцију саизвршилаштва од стране Врховног касационог суда оцењени као неосновани. Чињеница да су оба окривљена предузимала одређене радње приликом извршења оба кривична дела, а како то стоји у чињеничном опису радње извршења кривичног дела проневере из члана 364. став 1. КЗ за које је АА оглашен кривим и кривичног дела крађе из члана 203. став 1. КЗ за које је окривљени ББ оглашен кривим, не представља кривично правну конструкцију саизвршилаштва из члана 33. КЗ, већ опис радњи извршења кривичних дела од стране оба окривљена. Из наведеног разлога, наводи захтева за заштиту законитости браниоца окривљених АА и ББ којима се на наведени начин указује на повреду кривичног закона из члана 439. тачка 2) ЗКП од стране Врховног касационог суда оцењени су као неосновани.
Одредбом члана 364. став 1. КЗ, који се примењивао од 01.01.2006. године до 28.02.2018. године, прописано је да ко у намери да себи или другом прибави противправну имовинску корист присвоји новац, хартије од вредности или друге покретне ствари које су му поверене у служби или на раду у државном органу, предузећу установи или другом субјекту или радњи казниће се затвором од шест месеци до пет година.
Имајући у виду битне елементе кривичног дела проневере из члана 364. став 1. КЗ за које је окривљени АА оглашен кривим, Врховни касациони суд налази да битан елеменат овог кривичног дела „ко у намери да себи или другом прибави противправну имовинску корист“ представља алтернативно одређену намеру учиниоца овог кривичног дела, а што не искључује могућност да учинилац овог кривичног дела поступа у намери да прибави и себи и другом противправну имовинску корист, па је захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног у делу коме је поднет због повреде кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП оцењен као неоснован.
Из напред наведених разлога донета је одлука као у изреци на основу одредбе члана 491. став 1. и 2. ЗКП.
Записничар-саветник, Председник већа-судија,
Јелена Петковић Милојковић,с.р. Зоран Таталовић,с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић
