
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Р1 563/2019
23.10.2019. година
Београд
Р Е Ш Е Њ Е
За одлучивање о жалби тужиоца изјављеној против пресуде Трећег основног суда у Београду П 1934/14 од 08.03.2017. године, СТВАРНО ЈЕ НАДЛЕЖАН Виши суд у Београду.
О б р а з л о ж е њ е
Против пресуде Трећег основног суда у Београду П 1934/14 од 08.03.2017. године, тужилац је изјавио благовремену жалбу. Списи предмета достављени су Вишем суду у Београду, ради одлучивања о жалби тужиоца.
Решењем Гж 5834/17 од 31.01.2019. године, Виши суд у Београду се огласио стварно ненадлежним за одлучивање о жалби тужиоца изјављеној против првостепене пресуде и одлучио да по правноснажности тог решења списе уступи Апелационом суду у Београду, као стварно и месно надлежном суду.
Апелациони суд у Београду није прихватио своју стварну надлежност, већ је актом Гж 7314/19 од 02.10.2019. године, предмет доставио Врховном касационом суду.
Решавајући настали сукоб надлежности у смислу члана 22. став 1. Закона о парничном поступку (''Службени гласник РС'' бр. 72/11... 55/14), Врховни касациони суд је нашао да је за одлучивање о жалби тужиоца изјављеној против првостепене пресуде надлежан Виши суд у Београду.
Према члану 23. став 2. тачка 3. Закона о уређењу судова, виши суд у другом степену одлучује о жалбама на одлуке основних судова: на решења у грађанскоправним споровима, на пресуде у споровима мале вредности, у извршним поступцима и поступцима обезбеђења, у ванпарничним поступцима.
Према члану 24. став 1. тачка 3. наведеног Закона, апелациони суд одлучује о жалбама на пресуде основних судова у грађанско-правним споровима, ако за одлучивање о жалби није надлежан виши суд.
Према одредби члана 468. ЗПП, (''Службени гласник РС'' бр. 72/11... 55/14), спорови мале вредности су спорови у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу које не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе (став 1.). Према члану 469. ЗПП, не сматрају се споровима мале вредности, у смислу одредаба ове главе, спорови о непокретностима, спорови из радних односа и спорови због сметања државине.
Тужба у овом спору поднета је 08.05.2014. године, а вредност предмета спора је била означена износом од 500.000,00 динара. На неодржаном рочишту 24.10.2016. године пре упуштања тужених у расправљање, тужилац је смањио тужбени захтев на износ од 185.000,00 динара. С`обзиром да тај износ представља означену вредност предмета спора који не прелази износ од 3.000 евра према средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, ради се о спору мале вредности и за одлучивање о жалби тужиоца стварно је надлежан виши суд.
С`тога је за одлучивање о жалби тужиоца изјављеној против пресуде (у спору који се према члану 468. став 1. ЗПП сматра спором мале вредности), према члану 23. став 2. тачка 3. Закона о уређењу судова стварно надлежан виши суд, у конкретном случају Виши суд у Београду.
На основу члана 22. став 1. ЗПП, одлучено је као у изреци.
Председник већа - судија
Звездана Лутовац, с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић