Рев2 4155/2019 3.19.1.25.1.4 посебна ревизија

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев2 4155/2019
29.01.2020. година
Београд

 

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Звездане Лутовац, председника већа, Јелене Боровац, Бранка Станића, др Драгише Б. Слијепчевића и Татјане Матковић Стефановић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., кога заступа пуномоћник Димитар Иванов адвокат из ..., против туженог А.Д. „ББ“ ..., кога заступа пуномоћник Драган Антић адвокат из ..., ради уплате премије за добровољно пензијско осигурање, одлучујући о ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж1 1843/19 од 09.08.2019. године, у седници већа одржаној дана 29.01.2020. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж1 1843/19 од 09.08.2019. године, као изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија туженог изјављена против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж1 1843/19 од 09.08.2019. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног Суда у Бујановцу П1 27/19 од 23.04.2019. године, ставом првим изреке обавезан је тужени да уплати премије за добровољно пензијско осигурање код „ВВ“ Друштва за управљање добровољним пензијским фондом а.д. из ... у корист тужиоца у износу од 177.000,00 динара за период од 09.12.2005. године до 04.01.2011. године. Ставом другим изреке обавезан је тужени да тужиоцу накнади трошкове парничног поступка у износу од 87.180,00 динара.

Апелациони суд у Нишу је пресудом Гж1 1843/19 од 09.08.2019. године одбио као неосновану жалбу туженог и поврдио пресуду Основног Суда у Бујановцу П1 27/19 од 23.04.2019. године.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужени је изјавио благовремену ревизију с позивом на члан 404. став 1. ЗПП, због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Чланом 404. став 1 Закона о парничном поступку (ЗПП) прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која се не би могла побијати ревизијом ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).

Врховни касациони суд налази да нису испуњени услови за одлучивање о ревизији туженог као изузетној дозвољеној у смислу члана 404. став 1. ЗПП. Не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса нити за уједначавањем судске праксе односно новим тумачењем права имајући у виду врсту спора, садржину тражене судске заштите, као и начин пресуђења и разлоге за усвајање тужбеног захтева. У нижестепеним пресудама изражен је правни став да тужилац као запослени код туженог, има право да захтева од туженог да у корист тужиоца уплати доспеле премије за добровољно пензијско осигурање за спорни период, која уплата ће се извршити по основу уговора који је тужени закључио са осигуравачем, као и по основу Поједичаног колективног уговора. Разлози на којима су засноване одлуке нижестепених судова одговарају и усклађене су са важећим тумачењем права и владајућим правним схватањем нижестепених судова и ревизијског суда у примени овог правног института тако да не постоји потреба за новим тумачењем права, односно у складу са правним ставом Врховног касационог суда заузетим на седници грађанског одељења од 07.06.2019. године, због чега не постоји потреба за одлучивањем о ревизији туженог у смислу члана 404. став 1. ЗПП.

Врховни касациони суд је испитао дозвољеност ревизије применом члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП и нашао да ревизија туженог није дозвољена.

Према члану 441. ЗПП ревизија је увек дозвољена у споровима о заснивању, постојању и престанку радног односа. Уколико се тужбени захтев односи на потраживање у новцу у овој врсти спорова, дозвољеност ревизије се има ценити према члану 403. став 3. ЗПП, према коме ревизија није дозвољена уколико вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе.

Тужба ради исплате доприноса за добровољно пензијско осигурање поднета је суду 15.04.2014. године. Вредност предмета спора је 177.000,00 динара.

У овом спору из радног односа који се односи на потраживање у новцу, у коме вредност предмета спора од 177.000,00 динара не прелази 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, ревизија туженог није дозвољена.

На основу члана 413. ЗПП, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци.

Председник већа – судија

Звездана Лутовац, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић