У ставу два изреке пресуде окривљени АА на основу члана 423. тачка 2) ЗКП ослобођен је од оптужбе да је извршио продужено кривично дела злоупотреба службеног положаја из члана 359. став 1. у вези члана 61. КЗ. Оштећени је упућен на парнични поступак ради остваривања имовинскоправног захтева, а на основу члана 265. став 1. ЗКП одлучено је да трошкови кривичног поступка падају на терет буџетских средстава.

Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Кж1 80/20 од 10.06.2020. године одбијене су као неосноване жалбе ОЈТ у Крагујевцу и бранилаца окривљених, а пресуда Основног суда у Крагујевцу К 30/19 од 06.12.2019. године, потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног АА - адвокат Миодраг Рибарић, због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 1) и повреде члана 440 ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји поднети захтев, преиначи побијане пресуде и окривљеног ослободи од оптужбе.

Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу, сходно одредби члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку, те је у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештења Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета и правноснажне пресуде против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је, по оцени навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је неоснован у делу који се односи на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 1) Законика о кривичном поступку, док је у осталом делу недозвољен.

Указујући на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 1) ЗКП, бранилац окривљеног у поднетом захтеву наводи да се ради о пресуђеној ствари јер се према окривљеном водио поступак пред Прекршајним судом у Крагујевцу у предмету ПР 8593/11 због истог догађаја и да је тај поступак завршен доношењем решења о обустави прекршајног поступка.

Изнети наводи захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног се, по оцени Врховног касационог суда, не могу прихватити као основани.

Наиме, исти наводи истакнути у жалби браниоца окривљеног АА - адвоката Миодрага Рибарића били су предмет разматрања Апелационог суда у Крагујевцу који је у другом степену поступао по жалби браниоца окривљеног изјављеној против првостепене пресуде Основног суда у Крагујевцу К 30/19 од 16.12.2019. године. Апелациони суд у Крагујевцу, као другостепени, је ове наводе оценио неоснованим и о томе, на страни 7, став два и три другостепене пресуде Кж1 80/20 од 10.06.2020. године изнео разлоге, које Врховни касациони суд прихвата као правилне, те у смислу одредбе члана 491. став 2. ЗКП на ове разлоге и упућује.

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА у осталом делу одбачен је као недозвољен.

Бранилац окривљеног као разлог подношења захтева истиче и повреду члана 440.ЗКП-а, наводећи да су првостепени и другостепени суд током поступка занемарили битне чињенице од одлучне важности за квалификацију дела, међутим, наведена повреда не представља законски разлог због којег је у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП дозвољено подношење овог ванредног правног лека окривљеном и његовом браниоцу због повреде закона, па је Врховни касациони суд захтев браниоца окривљеног АА у овом делу оценио недозвољеним.

Са изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 491. став 1. и 2. ЗКП захтев у односу на повреду закона наведену у изреци пресуде одбио као неоснован, док је у осталом делу на основу члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП и члана 485. став 4. ЗКП захтев одбацио као недозвољен.

Записничар-саветник                                                                                               Председник већа-судија

Весна Зарић,с.р.                                                                                                          Невенка Важић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић