Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Браниславе Апостоловић, председника већа, Бранислава Босиљковића и Зоране Делибашић, чланова већа, у парници тужиља АА и ББ обе из ..., чији је пуномоћник Љиљана Сенић адвокат из ..., против туженог ВВ из ..., чији је пуномоћник Владимир Белада адвокат из ..., ради утврђења, одлучујући о ревизији тужиља изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 5183/19 од 20.06.2019. године, у седници већа одржаној 12.12.2019. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиља изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 5183/19 од 20.06.2019. године.

О б р а з л о ж е њ е

Прсудом Другог основног суда у Београду П 3976/17 од 08.03.2019. године, ставом првим изрке, одбијен је као неоснован тужбени захтев тужиља којим су тражиле да се утврди да је уговор о купопродаји непокретности закључен између ГГ као продавца и туженог као купца, а који је оверен пред Другим општинским судом у Београду I.Ов. 21278/08 дана 19.12.2008. године, ништав и да не производи правно дејство, а ставом другим изреке су обавезане тужиље да туженом на име трошкова парничног поступка солидарно исплате износ од 100.500,00 динара.

Апелациони суд у Београду је пресудом Гж 5183/19 од 20.06.2019. године, одбио као неосновану жалбу тужиља и потврдио првостепену пресуду.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужиље су благовремено преко пуномоћника изјавиле ревизију због погрешне примене материјалног права.

Одлучујући о дозвољености ревизије, у смислу члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“ бр. 72/11, 49/13-Ус, 74/13-Ус, 55/14 и 87/18), Врховни касацион суд је утврдио да ревизија тужиља није дозвољена.

Одредбом члана 403. став 3. ЗПП је прописано да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијеног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Тужба у овом спору поднета је 18.12.2013. године са означеном вредношћу предмета спора износом од 550.000,00 динара, који износ је унет и у увод првостепене пресуде.

Како означена вредност предмета спора очигледно не прелази законом прописан цензус од 40.000 евра у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, ревизија тужиља није дозвољена у смислу одредаба чланова 403. став 3. и 410. став 2. тачка 5. ЗПП.

На основу члана 413. ЗПП, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци решења.

Председник већа - судија

Бранислава Апостоловић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић