Рев 5057/2020 3.19.1.25.1.4; посебна ревизија

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 5057/2020
12.11.2020. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Јасминке Станојевић, председника већа, Бисерке Живановић, Споменке Зарић, Весне Поповић и Јелице Бојанић Керкез, чланова већа, у парници тужилаца АА из ... и ''Електро-Јордовић'' ББ, предузетника, ..., чији је заједнички пуномоћник Милорад Ђоковић, адвокат из ..., против туженог ТП ''Инекс-будућност'' а.д. Пожега, ради права коришћења, одлучујући о ревизији тужилаца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж 4481/19 од 31.07.2020. године, у седници одржаној 12.11.2020. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији тужилаца, као о изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужилаца изјављена против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж 4481/19 од 31.07.2020. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Пожеги П 915/2018 од 24.07.2019. године, одбијен је тужбени захтев да суд утврди да тужиоци заједно са туженим имају право коришћења заједничке ствари – подрумског простора у згради која је изграђена на к.п. .. КО ..., како је изреком наведено. Обавезани су тужиоци да туженом солидарно накнаде трошкове спора у износу од 41.950,00 динара.

Апелациони суд у Крагујевцу је пресудом Гж 4481/19 од 31.07.2020. године, одбио жалбу тужилаца и потврдио првостепену пресуду. Одбијен је захтев тужилаца за накнаду трошкова другостепеног поступка.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужиоци су изјавили ревизију у смислу члана 404. Закона о парничном поступку.

Тужени је одговорио на ревизију.

Према одредби члана 404. став 1. и 2. Закона о парничном поступку – ЗПП (''Службени гласник РС'' бр. 72/11, 55/2014, 78/18), ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија), а о дозвољености и основаности ревизије одлучује Врховни касациони суд у већу од пет судија.

По оцени Врховног касационог суда, услови за примену института посебне ревизије из члана 404. ЗПП у овом случају нису испуњени. Не постоји потреба за уједначавањем судске праксе у погледу примене члана 19. став 2. Закона о основама својинскоправних односа, којим је прописано да на заједничким деловима зграде и уређајима у згради власници посебних делова зграде имају право заједничке недељиве својине. Наиме, испуњеност услова за примену института заједничке својине на заједничким деловима зграде решава се у сваком конкретном случају, зависно од конкретне чињеничне и правне ситуације, па не постоји потреба за уједначавањем судске праксе или разматрања питања од општег интереса. При томе, уз ревизију тужиоци нису приложили судску одлуку из истог или сличног чињеничног или правног односа, у којој је другачије одлучено, чиме би евентуално била оправдана потреба за уједначавањем судске праксе.

Испитујући дозвољеност ревизије применом члана 410. став 2. ЗПП, Врховни касациони суд је оценио да ревизија није дозвољена, јер је изјављена против пресуде против које се по закону не може поднети.

Према одредби члана 403. став 3. ЗПП ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

У тужби поднетој суду 01.10.2018. године вредност предмета спора износи 10.000,00 динара, а то је и вредност предмета спора која се ревизијом побија.

Имајући у виду да се ради о имовинскоправном спору, у коме вредност предмета спора побијаног дела очигледно не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, Врховни касациони суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Из наведених разлога, применом чланова 404. став 2. и 413. ЗПП, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци.

Председник већа - судија

Јасминка Станојевић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић