Решењем Апелационог суда у Београду Кж1 905/24 од 27.08.2024. године, усвајањем жалбе браниоца окривљеног укинута је пресуда Вишег суда у Београду К.бр. 614/21, Кв.бр. 730/24 од 19.07.2024. године и спис предмета су враћени првостепеном суду на поновно одлучивање.

Пресудом Вишег суда у Београду К.бр. 614/21, Кв.бр. 3684/24 од 03.12.2024. године делимично је усвојен захтев јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду од 22.02.2024. године, измењен дана 19.09.2024. године, за изрицање јединствене казне окривљеном Немањи Стаменковићу, па су преиначене само у погледу одлуке о казни правноснажне пресуде и то Вишег суда у Београду К.бр. 258/23 од 02.11.2023. године, која је преиначена пресудом Апелационог суда у Београду Кж1 257/24 од 21.03.2024. године, Другог основног суда у Београду К.бр. 1561/21 од 08.02.2022. године, правноснажна дана 08.02.2022. године, Другог основног суда у Београду К.бр. 741/22 од 26.09.2022. године, правноснажна дана 26.09.2022. године, Другог основног суда у Београду К.бр. 897/23 од 13.09.2023. године, правноснажна дана 13.09.2023. године, па је окривљени осуђен на јединствену казну затвора у трајању од десет година и девет месеци у коју казну му је урачунато време проведено у притвору, на мери безбедности обавезног лечења наркомана у Специјалној затворској болници у Београду и на издржавању казне затвора, а у преосталом делу су наведене пресуде остале неизмењене. Одбијен је захтев јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду од 22.02.2024. године, измењен дана 19.09.2024. године, за изрицање јединствене казне окривљеном Немањи Стаменковићу, а у којем је тражено да се заједно са наведеним пресудама преиначи у погледу одлуке о казни и пресуда Другог основног суда у Београду К.бр. 273/20 од 17.07.2020. године, правноснажна дана 17.08.2020. године, као неоснован.

Решењем Апелационог суда у Београду Кж1 1321/24 од 03.02.2025. године, усвајањем жалбе браниоца окривљеног укинута је пресуда Вишег суда у Београду К.бр. 614/21, Кв.бр. 3684/24 од 03.12.2024. године и предмет враћен првостепеном суду на поновно суђење.

Против правоснажног решења Апелационог суда у Београду Кж1 1321/24 од 03.02.2025. године, захтев за заштиту законитости поднео је јавни тужилац Врховног јавног тужилаштва КТЗ бр. 312/2025 од 25.03.2025. године, због повреде одредбе члана 455. став 2. ЗКП, са предлогом да Врховни суд усвоји захтев за заштиту законитости, укине побијано решење и предмет врати на поновно одлучивање.

Врховни суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости браниоцу окривљеног адвокату Славиши Вукосављевићу, сходно одредби члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку, те је у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештавања Врховног јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета и правноснажну одлуку против које је захтев за заштиту законитости поднет, па је, након оцене навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости јавног тужиоца Врховног јавног тужилаштва је основан.

Одредбом члана 455. став 2. ЗКП прописано је да ће другостепени суд сам пресудити ако је у истом предмету првостепена пресуда већ једанпут укидана.

По налажењу Врховног суда одредба члана 455. став 2. ЗКП представља „процесну забрану“ да другостепени суд поново укине првостену пресуду у предмету у коме је првостепена пресуда већ једанпут укидана, а што значи да ни првостепени суд не може у истом предмету трећи пут водити првостепени поступак.

У конкретној процесној ситуацији, одлучујући о жалби на пресуду Вишег суда у Београду К.бр. 614/21, Кв.бр. 3684/24 од 03.12.2024. године, која је донета у поновљеном поступку након укидања раније првостепене пресуде истог суда К.бр. 614/21, Кв.бр. 730/24 од 19.07.2024. године, другостепени суд – Апелациони суд у Београду је био дужан да сам пресуди, односно да у смислу члана 554. ЗКП у седници већа донесе одлуку поводом изјављене жалбе.

Како другостепени суд, након укидања раније првостепене пресуде, није сам пресудио, већ је првостепену пресуду укинуо решењем Кж1 1321/24 од 03.02.2025. године, учинио је повреду одредбе члана 455. став 2. ЗКП, а на штету окривљеног Немање Стаменковића, јер окривљени има право на суђење у разумном року, као и да одлуку донесе законом одређени суд, а што је у овом случају Апелациони суд у Београду.

Због учињене повреде закона Врховни суд је захтев за заштиту законитости јавног тужиоца Врховног јавног тужилаштва усвојио и на основу одредбе чл. 492. став 1. тачка 1) ЗКП, одлучио као у изреци ове пресуде, тако што је укинуо правноснажно решење Апелационог суда у Београду Кж1 1321/24 од 03.02.2025. године и списе предмета вратио том суду на поновно одлучивање о изјављеној жалби окривљеног Немање Стаменковића, а у смислу разлога изнетих у овој пресуди.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Председник већа-судија

Весна Зарић,с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Милена Рашић,с.р.

                             За тачност отправка                               

Заменик упрaвитеља писарнице

Миланка Ранковић