Пресудом Апелационог суда у Нишу Гж 738/2023 од 17.05.2023. године, одбијене су као неосноване жалбе тужиље АА и тужиоца по тужби за главно мешање ЂЂ и потврђена првостепена пресуда.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужилац по тужби за главно мешање ЂЂ је благовремено изјавио ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права, позивајући се и на члан 404. Закона о парничном поступку.

Одредбом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“, бр. 72/11... 10/23) прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног суда потребно да се размотре посебна правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).

По оцени Врховног суда у конкретном случају нису испуњени законски услови за одлучивање о ревизији тужиоца по тужби за главно мешање, као изузтено дозвољеној, јер није потребно размотрити правна питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, нити је потребно уједначавање судске праксе и ново тумачење права. Предмет тражене правне заштите је утврђивање права власништва тужиоца по тужби за главно мешање на стану који је био предмет вишеструке продаје између тужених и утврђење ништавости уговора који је у вези са тим станом закључен. Одлуке нижестепених судова не одступају од судске праксе о примени члана 41. Закона о основама својинскоправних односа при одлучивању о јачем праву на државину, као и у погледу примене чланова 52, 66. и 103. Закона о облигационим односима код утврђења да спорни уговор о купопродаји који се оспорава тужбом за главно мешање и који је закључен између тужених АА као продавца и ВВ као купца није фиктиван уговор, јер је извршен у целости, нити је противан принудним прописима, јавном поретку или добрим обичајима. Наводима ревизије се побија правилност утврђеног чињеничног стања и оцена изведених доказа што није разлог због ког може да се изјави посебна ревизија у смислу одредбе члана 404. став 1. Закона о парничном поступку. Поред тога, битне повреде одредаба парничног поступка нису дозвољен разлог за изјављивање посебне ревизије.

На основу наведеног, Врховни суд је применом одредбе члана 404. став 2. ЗПП одлучио као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије на основу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Тужба за главно мешање ради утврђења права својине и ништавости уговора поднета је 15.04.2011. године и вредност предмета спора по овој тужби је 400.000,00 динара.

Према одредби члана 403. став 3. ЗПП ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијеног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Како се ради о поступку у којем вредност предмета спора побијаног дела не прелази новчани цензус за дозвољеност ревизије из цитиране одредбе члана 403. став 3. ЗПП, то је ревизија тужиоца по тужби за главно мешање недозвољена.

Из изложених разлога, Врховни суд је применом члана 413. ЗПП одлучио као у ставу другом изреке.

Председник већа - судија

Мирјана Андријашевић,с.р.

За тачност отправка

Заменик упрaвитеља писарнице

Миланка Ранковић