Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужиља је изјавила посебну ревизију, због погрешне примене материјалног права на основу члана 404. Закона о парничном поступку због потребе уједначавања судске праксе. Поднеском од 19.01.2024. године, тужиља је доставила благовремену допуну ревизије.

Чланом 404. став 1. ЗПП, прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која се не би могла побија ревизијом ако је по оцени Врховног суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).

Одлучујући о дозвољености изјављене ревизије, на основу члана 404. став 2. ЗПП („Службени гласник РС“, број 72/11 ... 10/23), Врховни суд је нашао да нису испуњени услови за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној на основу члана 404. ЗПП. О основаности захтева за накнаду штете у виду измакле користи у висини закупнине у износу од 7.657,75 динара, одлучено је уз примену материјалног права које не одступа од праксе изражене у одлукама Врховног суда у којима је одлучивано о захтевима са чињеничним стањем као у овој правној ствари, а тиче се примене чланова чланова 14. став 1. Закона о основама својинско-правних односа, чланова 153. и 154. Закона о облигационим односима и члана 32. Закона о становању. У побијаној другостепеној одлуци изражен је правни став, да тужиљи припада право на накнаду штете у висини прихода које је могла остварити од закупнине по основу издавања стана, сразмерно њеном сувласничком уделу. Разлози на којима је заснована одлука другостепеног суда у том смислу одговара и усклађена је са важећим тумачењем права и владајућим правним схватањем у пракси нижестепених судова и ревизијског суда, тако да не постоји потреба за новим тумачењем права. Посебном ревизијом не може се побијати правноснажна пресуда због погрешне оцене изведених доказа (чиме се заправо оспорава утврђено чињенично стање), због чега у конкретном случају не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана као ни потреба за уједначавањем судске праксе или новог тумачења права. Из тих разлога, ни у случају прихватања изузетне дозвољености изјављене ревизије тужиље не би дошло до другачијег одлучивања и повољнијег исхода спора за тужиљу. Из наведеног разлога, одлучено је као у ставу првом изреке.

Одлучујући о дозвољености ревизије на основу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП Врховни суд је нашао да ревизија тужиоца није дозвољена.

Одредбом члана 468. став 1. ЗПП, прописано је да се споровима мале вредности сматрају спорови у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу које не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе. Одредбом чланa 479. став 6. ЗПП, прописано је да против одлуке другостепеног суда којом је одлучено у спору мале вредности ревизија није дозвољена.

Тужба ради исплате поднета је 17.07.2018. године, а вредност предмета спора је 23.268,00 динара.

Како је побијеном другостепеном пресудом одлучено о спору мале вредности, у коме је према члану 479 став 6. ЗПП искључено право на изјављивање ревизије, то ревизија тужиље није дозвољена.

Иако је побијеном одлуком преиначена првостепена пресуда нема места примени одредбе о дозвољености ревизије из члана 403. став 2. тачка 2. ЗПП јер се наведена одредба може применити само када се примењује општи режим допуштености овог правног лека али не и у споровима у којима је посебном одредбом овог закона (ЗПП) или посебним законом одређено да ревизија против одлуке у тој врсти спорова није дозвољна, па специјално правило искључује примену општих правила (члан 467. ЗПП).

На основу члана 413. ЗПП, Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке.

Председник већа - судија

Мирјана Андријашевић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић