Врховни суд је, на основу члана 486. став 1. и 487. став 1. ЗКП одржао седницу већа, на којој је размотрио списе предмета, заједно са поднетим захтевом за заштиту законитости, па је нашао да је захтев браниоца окривљеног АА – адвоката Душка Ковачевића, недозвољен и нема законом прописан садржај.

Одредбом члана 484. Законика о кривичном поступку, прописано је да се у захтеву за заштиту законитости мора навести разлог за његово подношење (члан 485. став 1. ЗКП), те да се у случају из члана 485. став 1. тачка 2) и 3) тог законика мора доставити и одлука Уставног суда или Европског суда за људска права.

Када се захтев подноси због повреде закона (члан 485. став 1. тачка 1) ЗКП), окривљени преко свог браниоца, а и сам бранилац који у корист окривљеног предузима све радње које може предузети окривљени (члан 71. тачка 5) ЗКП), такав захтев може поднети само из разлога прописаних одредбом члана 485. став 4. ЗКП, дакле због повреда одредаба члана 74, члана 438. став 1. тачка 1.) и 4.) и тачка 7.) до 10.) и став 2. тачка 1), члана 439. тачка 1.) до 3.) и члана 441. став 3. и 4, учињених у првостепеном поступку и у поступку пред апелационим - другостепеним судом.

Бранилац окривљеног АА – адвокат Душко Ковачевић у поднетом захтеву не опредељује конкретно ниједну повреду закона која сходно цитираној одредби члана 485. став 4. ЗКП представља дозвољен разлог за подношење овог ванредног правног лека окривљенима преко бранилаца, већ наводи да је побијаним решењем повређен Закон о кривичном поступку, јер је суд изнео апстракне разлоге за даље задржавање окривљеног у притвору, без озбиљне и индивидуализоване анализе конкретног случаја, на који начин је учињена повреда одредаба члана 213. ЗКП и члана 189. ЗКП, обзиром да суд није водио рачуна о томе да ће се блажом мером, постићи иста сврха.

Поред тога, бранилац у поднетом захтеву побија разлоге за продужење притвора према окривљеном који се односе на опасност да ће окривљени поновити кривично дело и истиче да не постоје докази који би указивали да је окривљени извршио кривично дело које му је стављено на терет и полемише с вештачењем ДНК трагова, те дакле указује на повреду члана 440. ЗКП.

Како наведене повреде закона у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП не представљају дозвољене разлоге за подношење захтева за заштиту законитости окривљенима преко бранилаца, то је поднети захтев у овом делу одбачен као недозвољен на основу члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП.

Бранилац окривљеног у захтеву за заштиту законитости истиче и да инсистирање на продужењу притвора према окривљеном, без индивидуалних и уверљивих разлога, представља кршење законских одредби и стандарда Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, чиме се у суштини указује на повреду закона из члана 485. став 1. тачка 3) ЗКП.

Када се захтев за заштиту законитости подноси из разлога прописаних одредбом члана 485. став 1. тачка 3) ЗКП, то се према одредби члана 484. ЗКП уз захтев се мора доставити и одлука Уставног суда или Европског суда за људска права, којом је утврђена повреда људског права и слободе окривљеног или другог учесника у поступку, а које је зајемчено Уставом или Европском конвенцијом о заштити људских права и основних слобода и додатним протоколима.

Имајући у виду да у конкретном случају подносилац захтева није доставио одлуке Уставног суда или Европског суда за људска права, то је Врховни суд нашао да у овом делу захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног нема законом прописан садржај, те је захтев и у овом делу одбачен на основу члана 487. став 1. тачка 3) ЗКП.

Са свега изложеног, а на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2) и 3) ЗКП у вези члана 484. и члана 485. став 4. ЗКП, донета је одлука као у изреци решења.

Записничар-саветник                                                                                                        Председник већа-судија

Снежана Меденица, с.р.                                                                                                   Милена Рашић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић