Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужиља је благовремено изјавила посебну ревизију због погрешне примене материјалног права, позивајући се на разлоге прописане чланом 404. Закона о парничном поступку.

Одлучујући о дозвољености изјављене ревизије тужиље на основу члана 404. став 2. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11... 18/20 и 10/23), Врховни суд налази да су испуњени услови из става 1. истог члана за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној, а ради уједначавања судске праксе у погледу одлучивања о тужбеним захтевима из истог или сличног чињеничног и правног основа за исплату процесне затезне камате на досуђени износ главног дуга - накнаде материјалне штете због повреде права на суђење у разумном року, а која није тражена у претходно вођеној и окончаној парници.

Из тог разлога, Врховни суд је на основу члана 404. став 2. ЗПП одлучио као у ставу првом изреке.

Врховни суд је испитао побијану одлуку на основу члана 408. ЗПП и нашао да је ревизија тужиље основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју Врховни суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању, тужиља је била у радном односу у ДОО „Порцелан“ Зајечар све до 31.08.2010. године када јој је радни однос престао због отварања стечајног поступка над послодавцем решењем Привредног суда у Зајечару Ст 406/10 од 31.08.2010. године. Тужиља је покренула поступак против тужене ради накнаде материјалне штете због повреде права на суђење у разумном року и у том поступку је Основни суд у Зајечару донео пресуду Прр1 390/19 дана 03.02.2020. године (која је правноснажна) и којом је обавезана тужена да тужиљи исплати износ ненаплаћеног потраживања у постпуку стечаја Ст 406/10 од 32.498,87 динара, као и да јој накнади припадајуће трошкове вођеног поступка. У поступку принудне наплате пред јавним извршитељем у предмету ИИ 429/21 тужиљи је дана 28.10.2021. године исплаћен износ досуђен наведеном правноснажном пресудом. На основу налаза и мишљења судског вештака економске струке утврђено је да законска затезна камата на износ главног дуга од 32.498,87 динара за период од 23.04.2019. године (када је тужиља поднела тужбу ради накнаде материјалне штете због повреде права на суђење у разумном року у предмету Основног суда у Зајечару Прр1 390/19) до 28.10.2021. године (када јој је досуђени износ исплаћен у поступку извршења) износи 7.906,54 динара.

Полазећи од утврђеног чињеничног стања, првостепени суд је усвојио тужбени захтев сматрајући да тужиља има право на процесну камату обрачунату у апсолутном износу на главно потраживање досуђено у претходно вођеној парници за накнаду материјалне штете због повреде права на суђење у разумном року и то за период од подношења тужбе у тој парници до исплате главног дуга по правноснажној пресуди као извршној исправи.

Другостепени суд није прихватио становиште првостепеног суда, већ је преиначио првостепену пресуду и одбио тужбени захтев са позивом на члан 277. став 1. и 2. и члан 295. став 1 Закона о облигационим односима, образлажући своју одлуку тиме да процесна камата није била део тужбеног захтева у претходно вођеној парници за накнаду штете, да је у поступку принудне наплате пред јавним извршитељем тужиљи исплаћен целокупан износ потраживања по правноснажној пресуди Основног суда у Зајечару Прр1 390/19 од 03.02.2020. године и да је са том исплатом угашен дужничко-поверилачки однос странака у погледу и главног дуга и евентуалне процесне камате.

По налажењу Врховног суда, основани су наводи ревидента о погрешној примени материјалног права од стране другостепеног суда.

Наиме, процесна затезна камата има казнени карактер за дужника због изазивања (покретања) спора за исплату доспеле а неисплаћене главне новчане обавезе дужника и она тече за период од подношења тужбе до плаћања главног потраживања. Ако поверилац није истакао захтев за процесну затезну камату у спору за наплату износа главног потраживања, не сматра се да је преклудиран у погледу ове камате и може да је тражи и посебном тужбом. Међутим, тек по измирењу главног новчаног потраживања процесна затезна камата се осамостаљују, обрачунава у апсолутном износу и може да се поведе спор за њену исплату и освари за период од поношења тужбе за исплату главног потраживања до његовог намирења, како је то тужиља тражила у овој парници.

Како је поводом ревизије тужиље преиначена побијана другостепена пресуда и одбијена жалба тужене, то је другостепена пресуда преиначена и у погледу одлуке о трошковима поступка тако што је потврђена одлука о трошковима поступка из првостепене пресуде.

Из наведених разлога, Врховни суд је применом члана 416. став 1. ЗПП одлучио као у ставу другом изреке.

Тужиља је успела у поступку по ревизији, па јој на основу чланова 153. став 1., 154. и 163. став 2. ЗПП припадају опредељени трошкови овог поступка. Тужиљи су досуђени трошкови поступка по ревизији у укупном износу од 27.500,00 динара и то за састав овог правног лека 18.000,00 динара, према Тарифи о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката („Службени гласник“ бр. 43/2023) и за судске таксе на ревизију 3.800,00 динара и на одлуку по ревизији 5.700,00 динара, према тарифном броју 1. и 2. таксене тарифе Закона о судским таксама („Службени гласник РС“, бр. 28/94...95/2018).

На основу изнетог, Врховни суд је применом члана 165. став 2. ЗПП одлучио као у ставу трећем изреке.

Председник већа - судија

Мирјана Андријашевић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић